Ti nisi vredna da zbog tebe patim
Jer nemaš dušu, a srce ti je kamen,
A treba malo, samo jedan plamen,
Iz očiju tvojih da se tebi vratim.
Kraj nogu bi tvojih život da prekratim
Tvoj osmeh svaki ko sudbine znamen,
Prihvatam – spolja čvrst i stamen,
A u srcu jadan, i kako da shvatim
Da me nećeš nikad, to su tvoje reči:
Nikad, nikad više, drugi ti je preči,
Ja sam za tebe još jedan u nizu
Prolazan i bivši, sad i napast mučna
Koju i ne vidiš, osorna i bučna,
Sad si daleko, a bila si blizu.
Autor: Miodrag Tasić
