Ćutao sam
jer nisam mogao
da kažem
istinu
jer sam osećao prezir
prema rečima
i video radost
u tišini
udaljavao sam se
od prigušenog zvuka
laži
na meni je bilo da odlučim
hoću li pustiti da sve ide svojim tokom
ili ću još malo ćutati
sve je trebalo da bude odigrano kako treba –
k’o po špagi kako bi se reklo
ali ništa od toga
ni od jednog poteza
nema vajde
geniji uvek su voleli da igraju prljavo –
ali opet da zbore istinu
ili prosto nekada da ćute jer ne žele
da još jednom slažu
vidi ovako, nije stvar u laganju drugima
to je mačji kašalj
ali ako slažemo – slagali smo sami sebe
i kako onda da znamo
što je istina, a što ne?
Autor: Josipa Lesinger
