Glava mu štrči izogradice… -KeNka! KeNka! Kako li nabada ovo N! Raduje se svojoj senci. U našem stanu zlatni sattraje nekoliko minuta.Dok sunce ne spadne izazgrade prekoputa. Pravim pticu u letu, papa srce, pa gusku, pa psa… Moje ruke laju i reže,a njegov se čuperaktalasa. Autorka: Svetlana Slijepčević Bjelivuk Foto: Pinterest
Ukrašen tračkom sunčevih zraka,Prozor oronulih zidova,Kroz staro staklo još starijeg grada,Izgubljen godinama neprimjetan stoji,Dok ljepota kroz njega uzdiše,Dok gleda na muziku mističnih koraka.Sivilo neba nije ga dostojno,Kapljice kiše miluju ga često,Svo vrijeme svijeta u njemu se ogleda,Taj stari prozor pun ljubavi čeka,Dušu da je usreći, divljenja vrijednu. Autorka: Branka Blagojević
Ima nas ubogih, bolesnih, nesrećnih, prekobrojnih u nekom trenutku, a ima nas i zadovoljnih, ostvarenih, u dobro upletenih tek hvatajući „poslednji voz”. Ima i onih koji ni sami ne znaju gde im je mesto, ima li za njih upražnjena stolica i postavljen tanjir, otvoren mikrofon, prazan podijum?… Na prvi pogled izgubljenih. Na drugi, veliko pitanje. Najgori u celoj priči su oni koji gledajući svoj trenutni lični i politički interes glume. Glume bolje od profesionalaca koji su završili akademske studije godinama guleći klupe po pozorišnim akademijama. Postaju i smešni, počesto i…
Zašto im ne dam da im ne daju da misle? Zato što želim da budu ljudi. Časni i pošteni, srčani, svoji, ljudi, ne poltroni, ne ulizice, ne prevaranti. Humani, kosmopolite, ljudi odrasli na pravim književnim vrednostima, biserima literature koje su nam formirale duboka shvatanja društvenih odnosa i onoga što se izdvaja kao dobro od onog što je loše. Što je i osnova hriščanstva. Ne dam im Nušića. Ne želim da tanane niti na kojima je pravio svoje ultimativne tipske likove nestanu u moru moderne `l art pour art`‚ književnosti. Čuvam…
„Knjigu razgovora s Đorđem D. Sibinovićem, pravnikom, pesnikom, esejistom, romanopiscem… treba da posmatramo izdvojeno, kao tekst koji je nadživeo svoje aktuelno vreme…“ Prva kulturna činjenica čoveka nije izrada oruđa, nije ostvarivanje artikulisanog govora, već sistematizacija. Čovek treba da bude filozof kako bi mogao da bude divljak, da ostvari realno jedinstvo sveta kako bimogao da izvrši svoja dela. Bela Zalai,Etička sistematizacija Intervju je esej od dva glasa. Danilo Kiš Šta je danas razgovor?Susret dva glasa,čija je primarna namera da jedan problem ili čoveka osvetle iz dva ugla: pozicije opšteg interesovanja i…
Onda, i samo onda,kada zaspete tek kadazapišete pjesmu:njom oprostitei njom se oprostite.Onda, kad zalutate u gradoveu koje ja sam zalutalai kad se budete snalazilimojim drhtajima;Onda, kad vas napadnu čopori,a vi ih budete zavodilikao ja što sam režala;Onda, kad se ljekari začudekako takva upalaod pisanja i sviranja,a vi okrivite samo slabe kosti;Kada povjerujete zverimakoje ja sam grlila;Onda, kad vas budu voljelikao mene što su krotili,a vi pobjegnete.Iz zagrljaja.Sa lošeg koncerta.Kada se nasmijeteu sred nečeg ozbiljnog, ili tužnog,a oni vam na čelu napišuBEZOSJEĆAJNA.Onda, kad kupite sloboduza koju ja sam krvarila;Kad sagradite sve…
Često se prva rečenica knjige uzima kao reprezentativna i time ponekad postaje lična karta dotičnog dela, ali ima i pisaca u čijim su radovima mnogo upečatljivije poslednje nego prve rečenice, pa se može reći da u takve pisce spada i Ivo Andrić, jer nije teško zaključiti da je od rečenice koja glasi „Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala“ – umetnički mnogo jača poslednja rečenica dotičnog romana: „Na uzbrdici koja vodi na Mejdan ležao je Alihodža i…
… Da li su pravi ludaci u ludnicama ili van njih? Nastao iz pera američkog pisca, bitnika i buntovnika Kena Kizija( Ken Kesey), čoveka koji je i sam imao čast da upozna psihijatrijsku ustanovu iznutra, kaznionu za nepodobne i neprilagođene otpadnike od sistema i društva u burnom previranju šezdesetih godina 20.-og veka, roman ’’Let iznad kukavičjeg gnezda”(1962.) iskrena je ispovest čoveka-osuđenika koji je proveo neko vreme na popravci i prilagođavanju unutar psihijatrijske ustanove. Ken Kesey rođen je 17. septembra 1935. godine u La Junti, Colorado. Pohađao je Univerzitet Stanford. Tokom…
Večna istinaskrivena tek u slovu.Čvor što prkosi,reči što opsedaju,mit koji te progoni. U njenoj rucipokidana zavesa.Svet što se rađa,sve izgubljene rečiu senkama sećanja. Ne ignorišismeh statue na kiši.Zabeleži ih,reči prošlih vremena,kad stignu iznenada. Postoji pričau povesmi prošlosti.Skrovište tajni,različiti puteviza stih od sedam reči. Sve te replike,reči što retko kažeš,deo života.Idealna kulisa,slika što priču priča. Loši sati snapod maskom relikvije,gnezdo u srcu.Reči što kriju tajnupod dahom zaborava. U lažnom svetu,zarobljenici igre.Traži se izlazza tajni klub sanjarau lavirintu reči. Autor: Milan Drašković
Oko mene je potpuna tama. Krećem se polako pipajući oko sebe. Iza leđa , dahtanje i režanje. Vučem se, iako bih htjela trčati. Mrak je gotovo opipljiv koliko je gust. Okrenem se prema prozoru u nadi… Odjednom režanje prestane. Muk i crnilo. Osjetim dodir po nozi, poskočim. -Obi, magare jedno, hoćeš da slomim vrat tebi i sebi ako padnem? Glupi pas, boji se mraka. Ni mene tama ne čini sretnom ali jedno od nas dvoje mora funkcionirati. Gdje je dovraga upaljač, uzaludno se pokušavam sjetiti. U kuhinji ili u sobi?…
