Deveto oktobarsko veče na Sava Promenadi proteklo je u znaku obeležavanja godišnjice rođenja Iva Andrića, jedinog srpskog nobelovca i vrsnog diplomate, u čiju je čast zasijala Kula Beograd, najviša zgrada u Srbiji i regionu. Pripovedajući o vrtlozima ljudskih sudbina na Balkanu i njegovoj uzburkanoj istoriji, Andrić je iza sebe ostavio mnogobrojna antologijska dela srpske književnosti kao što su „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“, „Most na Žepi“ ili „Ex Ponto“, ali se jedno zbog svoje kapitalne vrednosti naročito izdvojilo. Za svoj roman „Na Drini ćuprija“, Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za…
Oznaka: Ivo Andrić
Mladobosanac pred Hitlerom: Povodom knjige „U požaru svetova“ Mihaela Martensa
Često se prva rečenica knjige uzima kao reprezentativna i time ponekad postaje lična karta dotičnog dela, ali ima i pisaca u čijim su radovima mnogo upečatljivije poslednje nego prve rečenice, pa se može reći da u takve pisce spada i Ivo Andrić, jer nije teško zaključiti da je od rečenice koja glasi „Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala“ – umetnički mnogo jača poslednja rečenica dotičnog romana: „Na uzbrdici koja vodi na Mejdan ležao je Alihodža i…
Da li je Andrić imao tajnu ljubav: Ko je bila Jelena, žena koje nema?
Ako je važno da svi sebi ,pogotovo u ovim ograničenim uslovima življenja ,kažemo „život ide dalje“,hajde onda idemo dalje sa lepim stavrima. Npr.pričajmo i pišimo o ljubavi.Tražimo je,nudimo i stvarajmo. Ili ugledajmo se na slavne ljubavi.One su uvek bile dobar povod za rađanje novih. Sećate li se priče Ive Andrića „Jelena žena koje nema“ .U njoj koliko ljubavi ,pouka toliko i tajni.Ko je bila Jelena iz ove čuvene pripovetke poznatog pisa i Nobelovca Ive Andrića ? Krajem aprila tačnije 24.ovog meseac biće tačno 45 godina kako je na Novom groblju…
Višegradska ćuprija kao univerzalni most: Mehmed-paša – Ivo Andrić – Emir Kusturica
Teško da na srpskim i uopšte južnoslovenskim prostorima ima još jedne tako znamenite građevine u kojoj se metaforičko i bukvalno značenje toliko stapaju i prožimaju da se mogu posmatrati na identičan način. Zamišljena kao bilo koji drugi most, višegradska ćuprija odavno je postala nešto mnogo više, neka vrsta duhovne spone između religija, ideologija i nacija, a zahvaljujući umetničkoj nadogradnji spojila je i ovo naše vreme sa nekim prohujalim epohama. Bez obzira na to u kojoj se državi, republici, entitetu, srezu, vilajetu ili opštini nalazila, ćuprija Mehmed-paše Sokolovića uvek je bila…