Umesto boreŽelim osmehI sjaj, koji se pretvorio u kamen Ne nalazim rešenja za svoju iskrivljenost Temperatura tela rasteGori crvena lampicaUzbudljiv osećaj neshvatnja Crno mastilo se razliva po sobiA mastilo se ne može opratiOstaje mrlja da nas upozoriDa neke stvari zauvek ostaju Sirova stvarnostJe srce koje vrištiSvoju pesmu ludilaU plesu tvojih raspoloženja U mraku vidim svetlostU svetlosti vidim mrak Kapljica mi kvasi dlanŠaka plačeDete vrišti:HOĆU JOŠBIĆU BOLJISLUŠAĆU VAS…SAMO MI DAJTE JOŠ Sakupljam se Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Poezija: Konfuzija
