Onda, i samo onda,
kada zaspete tek kada
zapišete pjesmu:
njom oprostite
i njom se oprostite.
Onda, kad zalutate u gradove
u koje ja sam zalutala
i kad se budete snalazili
mojim drhtajima;
Onda, kad vas napadnu čopori,
a vi ih budete zavodili
kao ja što sam režala;
Onda, kad se ljekari začude
kako takva upala
od pisanja i sviranja,
a vi okrivite samo slabe kosti;
Kada povjerujete zverima
koje ja sam grlila;
Onda, kad vas budu voljeli
kao mene što su krotili,
a vi pobjegnete.
Iz zagrljaja.
Sa lošeg koncerta.
Kada se nasmijete
u sred nečeg ozbiljnog, ili tužnog,
a oni vam na čelu napišu
BEZOSJEĆAJNA.
Onda, kad kupite slobodu
za koju ja sam krvarila;
Kad sagradite sve zidove i mostove
koje ja sam porušila;
Kad obujete moje cipele
i pogledate svijetim
mojim očima…
Onda, i samo onda,
se usudite i recite
da ipak mogla sam
drugačije.
Autorka: Tamara Senić
Foto: Pinterest
