Preskačem titule koje mi pripadajugrabim za porazima određujući krahkonce zašivam na pogrešnom mestutabani me svrbe poput išibanih leđa Dovršio bih poneku bitnu stvarsa početka svitanjatrudeći se da nas ne ugušim Sanjam da ću se vratiti boljii ne vidim da sam usput izgubio vidu viru spokoj u mašti rovašuspavan uz pokvarenu pločui iglu koja pogađa promašene tonove Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest
(Objavljeno u „Praktiočnoj ženi“ 1988. god.) DESPOTICA SRPSKA S KALUĐERSKIM VELOM Srpska kulturna baština je toliko bogata da i uz nemar koji iskonski nosimo sa sobom,neće moći lako da se zaboravi. Izmedju ostalog zato ovo i pišem. Elem, prema beleškama negde marta 1350. godine rodjena je despotica Jelena, docnije monahinja Jefimija koja je pisala pesme. Ovako počinje jedna njena pesma nastala između 1368. i 1371.god. „Spodobi že, vladiko Hriste, I ti, o prečista bogomati, I mene okajanu Vsegda o ishode duše moje skrbeti, Jegože uzreh na roždših me I na…
Disko kugla je ućutkanau mrklom mraku gustom kao smola.Moje noge polivene lavomne mogu ni napred – ni nazadU svojoj postelji Bog pravi mozaik svetaod mrvica hleba, dok jede čajnu kobasicu Odeven svojom nesigurnošću ja puzimka oslobođenju straha od neuspehaPravim beskonačne krugove u kružnom tokunezadovoljstvaStrela preživljavanja pogodila me je u leđa.Trnem od konstantnog bola Odsutan sam…Odlutao sam na neko bolje mestoTamo gde me primećujuGde mi ne treba dugme za uzbunu,ni pištolj ispod kreveta. Leševi mi pričaju o trijumfima prošlostiSavetuju me da je odustajanje jedina opcijaGrobno mesto je zauzetoNi tu ne mogu…
ja ne pišem više o tebijer stvarno ne bi’da udišem teške prašine talog koji je preko godina paoi pocijepaoza pretres ovih sjećanja nalog ja ne pratim korake tvojekošulja bojeni poznat parfem prestižne vrste ja ne pamtim datume važneni riječi snažnepozivni broj, ni male prste ja ti više ne govorim imei ove rimesamo su trzaj napukle kosti koja zaboli kad sluti kišei nikad višene zaraste u cjelosti Autorka: Željka Vračević BIOGRAFIJA Željka Vračević je rođena 22. 9. 1991. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je pohađala u Gornjim Smrtićima, srednju Gimnaziju u…
Kad se navede podatak da je od prvog izdanja romana Una prošlo četiri decenije, moglo bi doći do jedne nedoumice: koju od dve kratke reči ubaciti u taj podatak ne bi li mu se dalo konkretno značenje – da li reći da je otada prošlo tek, ili već četrdeset godina? Ako treba istaći da se Una smatra delom koje se ne može zaobići kad se govori o stvaralaštvu srpskih pisaca tokom druge polovine dvadesetog veka, onda bi se reklo da je prošlo tek četiri decenije otkako je roman prvi put…
ŽELIMO DA BUDETE I OSTANETE MAJKA I OTAC! Za uspeh , zdravlje i sreću dovoljno je da budete to što jeste. Svoji!Samo neki od preduslova da novogodišnje želje iz čestitki postanu stvarnost. Novogodišnje čestitke su lepo iskazane želje.To je gest dobramernosti. Najdražima i poslovnim partnerima želimo sreću,zdravlje , uspeh i dug život. U te lepe i dobrobnamerne čestitke iskazane kroz želju za dobrim zdravljem, srećom,uspehom,dugim životom… angažovana je velika količina iskrenih osećanja. Ali sve to, te zbilja iskrene želje, nekako ostaju u sferi nadanja. Sve ostaje neizvesno. Posle upućenih čestitki…
CEPANJE STRAHA koračamobećala sam sebiod svake kapi krviiz tabanajedna grobnicaza sliku iz prošlosti koračamdok zemlja podrhtavau nemilosti koračamda stignemna ivicu tvog svetagde je ništa i stižemda vidim odrazzalazećeg suncana vodikoja se probijaizmeđu dve stene. POSLEDNJIM AMAZONKAMA Vama,za koje se ne zna,o kojima se ćuti,koje niste navikleda kažete kako steslušajući druge,deleći savete,nesebično pomažući,dajući reč… Vama,što ste same decu dizale,u ognju samoće umiralei iz pepela se ponovo rađale,da niko ne vidi… Vama,bezdetnima, iz raja izgnanima,u ljubavi nespretnima,robinjama principai sopstvenih zabluda… Vama,satkanima od snova,smernosti okova,odanosti i gordosti… Još uvek pripada ceo svet! VOLELA…
Roditelji su važni u našem životu, odnos sa njima je važan, a to možda nećemo shvatiti dok ne bude prekasno. Starenje je neizbežno, vreme leti, smrt dolazi po svoje i vremena je sve manje. Zato budite pažljivi i volite svoje bližnje. Uostalom, većinu nas verovatno čeka starost i samo bog zna kako će ona izgledati. Ako je bilo neke dileme da li Anthony Hopkins može do Oskara u filmu „The Father“, odavno je više nema. Hopkins je tako u svojoj 83. godini postao najstariji dobitnik Oskara za glumu. Ovo je…
Kratki putopis srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945) „Pisma iz Misira” objavljen na arapskom jeziku u izdanju libanske izdavačke kuće Dar Al-Nokhba, a u saradnji sa edicijom Književnost Puta Svile (Silk Road Literature). Putopis se objavljuje povodom jubileja – 95 godina od boravka srpske književnice u Egiptu. U izdanju libanske izdavačke kuće Dar Al-Nokhba (na čijem čelu se nalazi istraživačica arapskog jezika i književnosti Ghatid Skeikh Mohammed), a u saradnji sa edicijom Književnost Puta Svile (Silk Road Literature) objavljen je putopis srpske književnice Jelene J. Dimitrijević u prevodu na arapski…
Tomas Man ga je nazvao ’’potomkom Fjodora Dostojevskog i Fridriha Ničea“, Čarls Bukovski ’’najvećim piscem koji je ikada živeo“, nobelovac Isak Baševis Singer ’’ocem savremene škole književnosti u svakom smislu“ od kojeg potiče ’’čitava moderna škola fikcije dvadesetog veka“. Svoju blistavu spisateljsku karijeru počeo je 1890. Reč je naravno o kultnom norveškom piscu Knutu Hamsunu (1859-1952), umetniku i beskompromisnom borcu za svoje ideale koji je svojim obimnim delom i kontroverznim životom (dugim više od 9 decenija) obeležio svet književnosti kraja 19. i prve polovine 20. veka, postavši još za burnog,…
