Poezija: Mrvice hleba

Disko kugla je ućutkana
u mrklom mraku gustom kao smola.
Moje noge polivene lavom
ne mogu ni napred – ni nazad
U svojoj postelji Bog pravi mozaik sveta
od mrvica hleba, dok jede čajnu kobasicu

Odeven svojom nesigurnošću ja puzim
ka oslobođenju straha od neuspeha
Pravim beskonačne krugove u kružnom toku
nezadovoljstva
Strela preživljavanja pogodila me je u leđa.
Trnem od konstantnog bola

Odsutan sam…
Odlutao sam na neko bolje mesto
Tamo gde me primećuju
Gde mi ne treba dugme za uzbunu,
ni pištolj ispod kreveta.

Leševi mi pričaju o trijumfima prošlosti
Savetuju me da je odustajanje jedina opcija
Grobno mesto je zauzeto
Ni tu ne mogu da se ostvarim

Bande vrana me teraju,
ne daju mi da uzletim
Samo padanje dolazi u obzir…

Rapon od groblja do kuće je tek nekih par kilometara
Mada, kad vidim da je napolju tmurno…
Ipak se odlučujem za gorku kafu i tiramisu
Za večeru ću da iskopiram Boga,
čajna kobasica i hleb
biće dovoljni za sve moje potrebe
A od mrvica ću napraviti nadu.

Autor: Bojan Lojković

Foto: Pinterest

Related posts

Leave a Comment