Poezija: ***

priučena životunejasna kao prvi razlogoglušila se na krik odlukebrzo se razučilaza prozorom slutitihladnoću, sneg i noćpočela je razbijati ljušture sa meseca se razlivaše krv i sluzsa sunca najveštiji vidari rana mrvice čulnogpod korice nasuhau bezvremje sve dok jednom usput nije videlaosakaćeno golograno drvona zimskoj kišiu otamno predvečerje Foto: Pinterest Autorka: Dušica Mrđenović 

Poezija: Cepanje straha; Poslednjim Amazonkama; Volela bih da se volim

CEPANJE STRAHA koračamobećala sam sebiod svake kapi krviiz tabanajedna grobnicaza sliku iz prošlosti koračamdok zemlja podrhtavau nemilosti koračamda stignemna ivicu tvog svetagde je ništa i stižemda vidim odrazzalazećeg suncana vodikoja se probijaizmeđu dve stene. POSLEDNJIM AMAZONKAMA Vama,za koje se ne zna,o kojima se ćuti,koje niste navikleda kažete kako steslušajući druge,deleći savete,nesebično pomažući,dajući reč… Vama,što ste same decu dizale,u ognju samoće umiralei iz pepela se ponovo rađale,da niko ne vidi… Vama,bezdetnima, iz raja izgnanima,u ljubavi nespretnima,robinjama principai sopstvenih zabluda… Vama,satkanima od snova,smernosti okova,odanosti i gordosti… Još uvek pripada ceo svet! VOLELA…