Proza: Reči su menjale smisao

Želeo sam da napišem knjigu, knjigu veću od svih, Bibliju, Kuran i Talmud zajedno. Ona će biti sva mudrost ovog  sveta  na jednom mestu. Ali kako početi. Kako sve to oblikovati  u celinu. Krenuo sam sa romanom, ali nije išlo. Isto je bilo i sa pričom. Onda sam ispevao pesmu, imala je  samo tri stiha. Ali od nečega se moralo  početi. Pesmu sam širio, i  postajala je priča. Priča je imala svoje tokove kao reka i počela se račvati na sve strane,  čineći pravi roman.  Roman sam  pisao kao testament,…

Proza: Taj tajni predmet žudnje

 Svoju dugu plavu kosu snažno je zabacivala, šibajući me njome kao bičevima.Grudi su joj se  sudarale a ramena podrhtavala. Ritam se pojačavao. Bedrima je poskakivala  sa mojih kukova. Jecaj je prerastao u krik a trzaji tela nagoveštavali  blizinu njenog orgazma. Ja sam netremice gledao iznad  središta njenih  grudi. Povremeno sam je jezikim dodirivao.      Nismo se poznavali do pre mesec dana. Za mene, ona je bila jedna od bezbroj devojaka koje su  šetale gradom. Lepršave haljine činile su ih  kraljicama modne piste koja se zvala  glavna  ulica  prestonice. Ali sve su…

Proza: Slika je postala život

 Neki su šetali, neki stajali kraj prozora, neki su sedeli. Ali kao da jedni druge nisu videli, nisu videli ni lepotu prvog prolećnog sunca koje je svemu, nakon duge i hladne zime, davalo život. Njihovi pogledi  vraćali su se u njihovu svest, bez spoljnjeg nadražaja, kao da su bili odbijeni od velikog zida. Taj zid nastajao je godinama,  u njihovoj svesti,  i svakim danom dodavali su mu još po jednu ciglu, dok se njime nisu potpuno zaokružili. Bojali su se tog spoljašnjeg sveta  u kome više nisu nalazili sigurnost a…