U najnovijem intervjuu razgovarali smo sa Aleksandrom Ninković, multiumetnicom – pesnikinjom, muzičarkom i spisateljicom muzičkih tekstova. Priča je krenula u smeru Aleksandrinih muzičkih i pesničkih uzora, kao i različitih vidova saradnji na polju umetnosti. Vežite se, polećemo! 🙂
Kao neko ko se umetnošću bavi od najranijeg detinjstva, šta za tebe predstavlja talenat, odnosno, šta konkretno znači biti talentovana osoba i kako se ova osobina vrednuje u Srbiji?
Za mene je talenat potencijal koji mora neprestano da se razvija, nešto nalik semenu koje se zaliva i neguje, sa jedinom razlikom – što okviri za razvoj ne postoje, sem eventualno, vremena, koje nikom nije zagarantovano. Ostaje samo pitanje vere u sebe i toga koliko sebi dozvoljavamo da izrastemo i prerastemo. U Srbiji (a ni drugde) nemam uvid u društvene tokove i odnose, niti se trudim da ih imam. Sarađujem samo sa ljudima sa kojima imam rezonancu i koje poštujem i kao umetnike i kao ljude. Ali videla sam izvanredno talentovane ljude koji sumnjaju u sebe ili koji su veoma sujetni, i koji žive u nekoj idealističkoj zabludi o tome kako je umetnik neki neshvaćeni autsajder, ili nešto u tom stilu. Ponašaju se kao da su oni iznad svega, a sve je protiv njih. Takvi ljudi sami sebi postave ograničenja i po pitanju stvaralaštva i po pitanju uspeha, bilo da se radi o javnom priznanju ili zaradi. Mislim da je uspeh neminovan ukoliko uporedo sa talentima, razvijamo i svest. Trebalo bi preuzeti odgovornost za stvarnost koju stvaramo svakodnevno, svojim mislima, namerama, postupcima. Kad cenimo sebe i svoj talenat, onda se kultivišemo, investiramo u sebe. A ako osoba zaista nešto voli da radi, ne razumem čemu strah, izgovori i šktrarenje, umesto da se tome ozbiljno posveti.
Interesantno je to da si se oprobala u mnogim vidovima umetnosti – pišeš poeziju, baviš se muzikom, ali i stvaraš tekstove za druge izvođače. Na koji način uspevaš da održiš balans u čitavoj toj divnoj lavini kreativnosti?
Za mene su različiti kreativni izrazi u stvari način da se izbalansiram. Ma koliko uživala u nečemu što radim, ako bih stalno bila fokusirana na iste stvari, rezultat bi bio generalno nezadovoljstvo. Što se muzike tiče, znam da nikada ne bih postigla da sve svoje pesme lično kompletiram i izvedem. Prvenstveno jer ih ima mnogo, a i zato što svaka pesma ima svog autentičnog izvođača, što nisam po defaultu ja, samo zato što sam ih ja zapisala. Saradnje mi uvek obogate iskustvo, nauče me nečemu novom.
Što se tiče poezije, kave teme najviše okupiraju tvoju pažnju i šta je potrebno da stvaralački proces bude celovit?
Poezija je za mene stvar trenutnog stanja i procesa kao i u svakom drugom obliku izražavanja. Celovitost – kada sam precizno izrazila sve što sam htela: tematski, konceptualno, kontekstualno, filtrirano kroz sva svoja osećanja u tom trenutku. Najveća afirmacija toga je osećaj rasterećenja, oslobođenosti, ponovne tišine.
Od 2018. sarađuješ i sa ukrajinskom muzičarkom Bad Sash-om (Sasha Polovynska). Reci nam nešto više o toj saradnji, kako se javila ideja da uploviš i u menažerske vode?
Sa Sašom smo prevalile ogroman put. Iako sam pre toga sarađivala sa drugim muzičarima, projekat i upoznavanje sa njom su za mene bili neki vid inicijacije. Hymns of Freedom album je nastao iz sinergije talenata, prijateljstva i zajedničke svrhe. Saša je insistirala da preuzmem te menadžerske odgovornosti, a ja sam sa vremenom uvidela u tome neki smisao, svrhu, čak i strast, jer je to za mene postao način da podržim talentovane ljude u čiji rad verujem. To je ono što sam oduvek htela, samo je bilo pitanje načina na koje bih to postigla.
U toku marta Bad Sasha je imala nastup u Beogradu. Kako je protekao čitav koncert i možemo li uskoro očekivati novo gostovanje kod nas?
Da, Sašin koncert je bio održan 10og Marta u Klubu Fest i atmosfera je bila fenomenalna. Nadam se da ćemo uskoro objaviti video materijal sa događaja, iako ništa ne može da se poredi sa živim zvukom, a i Fest je u tom smislu bio odličan. Na sceni sa njom su bili uveliko afirmisani domaći muzičari: gitarista Mario Milivojević, basista Saša Stefanović, Marko Kalabić na bubnjevima i Nikola Miljković na klavijaturi. Uspeli smo na nastupu da prikupimo i sredstva humanitarne pomoći, što nam je posebno drago, da sa naše strane pomognemo nastradalima koliko god možemo. Imali smo čast i da nam gosti budu ukrajinski ambasador sa suprugom i koleginicama iz odeljenja za kulturu. Za sada se ne zna o Sašinim nastupima u Srbiji, ali svakako da se radujemo takvoj mogućnosti.
Koji su tvoji umetnički uzori, bilo da je reč o književnosti ili muzici?
Moj najraniji afirmisani uticaj je svakako bio Dučić, jer sam odrasla uz njegovu poeziju, a “Blago cara Radovana” sam znala skoro pa napamet. Fascinantno mi je i da kao njegov potomak posmatram aktualizaciju tog genetskog nasleđa. Naše sličnosti se vide višestruko: u književnoj stilistici i korišćenju simboličkog jezika, u sklonostima ka filozofiji i diplomatiji, i u tome što smo poliglote. Bliži od njega mi je bio jedino moj otac, koji je pisao poeziju i imao je veliki dar, iako nije objavljivao svoje radove, sem objava u tadašnjim gimnazijskim novinama. Sem njih, izuzetni su mi Ahmatova, Dorothy Parker, Rumi, Tagore, Neruda. U muzici mi se sviđaju Dajana Krall, Queen, Nina Simone, Alejandro Sanz i Jose Gonzales, Tash Sultana, Cardi B, FKA Twigs, Neda Mirković. Saša je naravno i saradnica, ali i mentor, od nje sam najviše naučila i o kompoziciji i o vokalu. Mada ne mogu da kažem da mi je iko uzor, jer i kad sličnosti postoje, deluje mi više kao da smo sličnih afiniteta, i slične prirode. Mislim da je moj zadatak kao umetnika da generišem nešto svojstveno meni, da se igram i eksperimentišem.
Šta u budućnosti možemo očekivati od tvog rada? Hoćeš li objaviti zbirku poezije, novi singl ili nešto treće?
Danas sam dobila lepe vesti, da je moj (još uvek neobjavljeni) debitni singl “Perspektive” ušao u izbor za jubilarno 10to izdanje Femiksete, koji je u mom izvođenju, a nastao u saradnji sa Mariom Milivojevićem, gde sam ja autorka teksta, a on autor muzike. Jedva čekam da se pesma objavi! To je neverovatno iskustvo i prosto nisam očekivala da će se sve poklopiti u tako kratkom roku. Planiram dalju saradnju sa Mariom jer sam oduševljena njegovim stvaralaštvom i profesionalizmom. Sa Sašom, svakako nastavljamo saradnju, i ona će biti autorka muzike na nekim mojim novim pesmama. Jedna je već uveliko u produkciji, i ona će verovatno biti sledeća, ukoliko se nešto ne promeni u međuvremenu.
Predlažemo vam da za kraj ovog inspirativnog razgovora uživate u muzici Aleksandrine koleginice i prijateljice Bad Sashe, na njenom YouTube kanalu. 🙂
Autorka: Milica Milošević
Foto: Siniša Obrenić
