Ne sudi o knjizi po koricama ili srpski kandidat za Evroviziju čista subverzija

Ne sudi o knjizi po koricama. To je prvo što treba znati o pesmi, umetničkom performansu i provokaciji koja je ovih dana u velikoj meri prevazišla davno prevaziđeno takmičenje kao što je Evrovizija i izbor za nacionalnog predstavnika na njoj. Imao sam veliku dilemu da li da napišem ovaj tekst jer ne želim da naškodim pobednici. Danas se prati sve i traže se razlozi za odstranjivanje ljudi. Fenomen „Cancel Culture”, kod nas prevedeno nesrećno kao „kultura otkazivanja”, jeste trend da se ljudi koji izlaze iz službenog narativa globalističkih medija, satanizuju i odstranjuju iz javnog života. „Kensl Kalčr” je kultura odstranjivanja, kultura zatiranja, kultura poništavanja, kultura medijski zombirane svetine koja kamenuje.

Pesma „In corpore sano” donosi nedvosmislenu kritiku, čak potpunu dekonstrukciju globalističkog C 19 narativa i to ključnim rečenicama pesme:

„Nemam knjižicu;
Pa kako da me prate (U ime zdravlja);
Da o meni brinu (U ime zdravlja)..”

Stihovi bez ikakve dileme govore o društvu Velikog brata koje je, tokom kovid teatra, u ime zdravlja ustanovljeno. „Kako da me prate, u ime zdravlja” stih je koji ne ostavlja nikakvu dilemu o tome šta o zdravstvenom sistemu i C-19 teatru misli autorka pesme. Stih „Kako da o meni brinu, u ime zdravlja” pojačava poruku u kojoj se svetski zdravstveni sistem razgolićuje i prikazuje kao deo političke agende bez ikakve istinske brige za ljudske živote. Neshvatljivo je kako dežurni cenzori nisu uhvatili ključne stihove pesme i kako se do sada nisu ostrvili na umetnicu. Cenzori i svetina koja bespogovorno sluša autoritarni „naučni” poredak, ostali su zaslepljeni performansom koji podražava poetiku Marine Abramović. Njihov mozak jednostavno nije mogao da primi informacije koje donosi tekst jer je preovladala njihova intelektualna površnost. Elita takozvane građanerske samozvane Druge Srbije, sačinjena je od neobrazovanih ljudi sa diplomama visokih škola. Oni su doživeli ekstazu zbog performansa koji je avangardan pa valjda zbog toga zasigurno nije srpski i tradicionalan. Pri tome, tekst nisu ni čuli, ni analizirali.

Bilo je zaista mučno gledati građanersku perjanicu, samozvanku i umišljenicu, Jelenu Obućinu koja je autorku „Konstraktu” na TV NOVA pokušavala da uvuče u pljuvanje srpskog društva kao ekskluzivno lošeg, najlošijeg i potpuno drugačijeg od „normalnog” sveta. „Konstrakta” ju je lagano otresla odgovorom da se pesma ne tiče samo Srbije već globalnog društva. Potom je samoproglašena zvezda novinarstva pokušala da autorku uvuče u stranačko izborne vode. Insinuirala je da pobeda ove pesme predskazuje moguću pobedu građanerskih stranaka na izborima, što je umetnica takođe izbegla i elegantno opovrgla besmislenu tezu.

Scenski nastup „In corpore sano” predstavlja neku vrstu parafraze otvaranja Olimpijskih igara u Londonu koja se u velikom delu kritičke javnosti shvata kao satanistička objava C-19 pandemije. Međutim, „In corpore sano” dekonstruiše olimpijsku priredbu pre svega svojom niskobudžetnošću, lavorom ali i molitvom „Bože zdravlja”. Autorka, tokom nastupa, u medicinskoj uniformi pere ruke. A „prati ruke od nečega” u srpskom jezičkom i simboličkom kodu znači ne prihvatati odgovornost za nešto, ostavljati nekoga na cedilu i izvlačiti se od problema koji si napravio. Dozivanje Boga radi zdravlja jeste jasna aluzija na činjenicu da, sa ovoliko pogrešnim i licemernim pristupom ljudskom zdravlju, molitva Bogu ostaje ili postaje jedina uzdanica. Uz Boga, prema stihovima pesme, možemo se uzdati još u autonomni nervni sistem i činjenicu da dišemo i da nam kuca srce bez naše volje, samo od sebe. Ovo je poruka koja zakucava stav da naš život apsolutno ne zavisi od ovog dehumanizovanog sistema. Sistema koga nam predstavljaju kao ekskluzivnog vlasnika i zaštitnika našeg života.

Srpska pesma na Evroviziji je čista subverzija. Subverzija svega što Evrovizija predstavlja. Inteligentno upakovana u naizgled okultni, demonoidni ambijent, ona zapravo reafirmiše ljudskost, jak i smiren um i dušu oslobođenu očaja:

Mens infirma in corpore sano – Slab um u zdravom telu
Animus tristis in corpore sano – Tužna duša u zdravom telu
Mens desperata in corpore sano – Očajan um u zdravom telu
Mens conterrita in corpore sano – Uplašen um u zdravom telu

Ovi stihovi na latinskom, na sceni izgledaju kao nekakva okultna kletva i time zatvaraju percepciju cenzorima koji ne uspevaju da čuju reči. A reči šalju poruku i imaju snagu oružja. Beskrajno ponavljanje mantre o zdravom telu biva razoreno nabrajanjem slabosti uma i duše iz kojih se nikakvo zdravlje ne može izroditi. Završni stih pesme „i šta ćemo sad” je žargonski zdravorazumski hladan tuš kojim je polivena masmedijska propaganda o zdravom telu bez zdravog uma i duše.

„Konstrakti” Ani Đurić ovo nije prva pesma u kojoj dekonstruiše religiju novog doba. Njena pesma „Neam šamana” je visoko estetska sprdnja sa njuejdžerskim kvazi sektaštvom, pomodarstvom i jeftinim zamenama za duhovnost. Pogledajte spot, odslušajte reči pa se onda vratite na „In corpore sano”. Naći ćete još mnogo subverzivnih elemenata, pogotovu u scenskom nastupu. Evrovizija je već decenijama agresivna propagandna LGBT manifestacija. Ove godine „iz Srbije s ljubavlju” stiže im nešto potpuno zbunjujuće. Stiže im neko ko govori njihovim jezikom ali šalje čudne poruke koje će mnoge naterati da posle mnogo vremena, ponovo upotrebe mozak.

Autor: Aleksandar Šargić

Izvor: Sedma sila

Related posts

Leave a Comment