Oznaka: Autor: Marija Aleksić

Proza: Gospodarica sa paunovim repom

Administrator

Julka je bila domaćica koja se rado udala, ne svojom voljom već su je njeni odveli u nepoznatu kuću Aleksića iz Jagodine i tamo ostavili. Prvi svetski rat samo što se završio. Sve se još pušilo na vrelu krv koja je izbijala iz zemlje. Udala se za Marka, koji je bio visok i lep, kako je njena majka zborila, stasitiji od nje. Marko je bio u ratu, samo što se vratio sa Solunskog fronta. Lepota i stas behu načeti olovom nemačkih vojnika nedaleko od Soluna . Ostao je bez leve…

Proza: Tajne stare vodenice

Administrator

Stari točak je vrteo noćima ne bi li samleo žito. Branko bi povremeno prigvirio dok je sedeo na starom kamenu i motao duvan. Oblizivao bi staru hartiju stavio bi malo sušenog duvana i motao svojim velikim debelim prstima. Bio je stari momak od četrdeset i kusur. Nije ga zanimala ženidba. Stara majka bi ga molila da se oženi i podari joj unuče, ali Branka nisu doticale njene reči. Noću bi radio u staroj vodenici, a danju bi spavao, a onda bi posmatrao ptice po ceo dan. Niko iz Zarožja nije…

Crtica: Svetlost u tami

Administrator

Nekad tako naiđu crni dani, crni da ne mogu biti crnji. Oko tebe se dešava nešto i ti si imun na ta dešavanja misleći da tako nešto tebi se neće nikada desiti. Ne lezi vraže ili što bi naš narod rekao, nikad ne reci nikad. Odeš po vodu, a dobiješ hleb, odeš po brašno, a pospu te pepelom. Dve godine bola za koje nema leka. Trpiš i ćutiš jer medicina nema odgovora. Ima odgovor, ali pogrešan, a ti si neko ko se razume samo u istoriju , pa veruješ svemu…

Proza: Vile ispod stare kruške

Administrator

Rat samo što se završio. Sve je još mirisalo na svežu krv. Svaka njiva vranjska kao da je isparavala mirisom vrele krvi kojom je potopljena. Svaki stog sena koji je stajao kao dojučerašnji bugarski vojnik delovao je kao da želi da ispriča neku neispričanu priču. Leposava je tog jutra kao i obično krenula sa decom na njivu. April je mesec, imalo se šta raditi na njivi. Svojim vrednim rukama je zasadila svaki luk koji je ponela tog jutra. Svaka leja je bila prava kao da je merila nečim. Nije se…

Proza: Koprivnička košuta

Administrator

Njene crne krupne oči kao krila lastavice su treperile dok je padala pokošena metkom. Njena kratka odsečena kosa natopljena krvlju se slepila za glavu i u tom momentu samo joj je prolazila jedna misao: „Ako me rane, neka bude u nogu. Neka bude i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Saznaće…saznaće da sam….”. Dok su je misli zanosile kao kava olujni vetar, Milunka je pala u nesvest. Ništa više nije čula ni videla. Samo hladan vazduh oko Bregalnice se uranjao u njeno lice. Osećala je još po koji…

Poezija: Ruska poema

Administrator

Zima sibirska obuze mi dahNeću odmah da mislim kako odlazišA priznati moram, to pomislim u prvi mahI dok zavesu navlačiš i polako prozor zatvarašČekam da padne prvi sneg.Ledena šubara na glavi mi stojiOpet pomislih kako sa stvarima svojim odlazišNeću da dane hladne brojimI dok zatvaraš vrata i stojiš na praguČekam da padne prvi sneg.Hladnoća stroga kaplje iz okaOdmah zamišljam da te nema više u snovimaI dok obuvaš cipele i vezuješ pertleČekam da padne prvi sneg.Belina ruska obuze mi dušuNe želim da mislim da te nema višeI dok kaput oblačiš i…

Proza: Staklara na Belici

Administrator

Bilo je velikih ljudi devetnaestog veka, ali jedan od najvećih sigurno beše Avram Petronijević. Rodio se u Tekiji jednog septembarskog jutra kada je majka Jelena bila u begu preko Dunava. Otac, Petronije, je bio strog čovek koji je poticao iz Crne Gore. Nosio je u sebi svu plemenitost roda iz koga je poticao. Avram je izrastao u visokog crnog momka, sa gustim brkovima i naočitog pogleda. Za ono vreme beše veoma obrazovan. Od malena mu je trgovački duh bio velika prednost. Voleo je da se cenka, prodaje i preprodaje. Majka…

Poezija: Neću da budem Dora Mar

Administrator

Neću da me tvoje ništavilo uništavaNeću da me vučeš sa sobom na dnoKad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna bravaJedna stolica, ormar i stoNek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znalaOvom pesničkom patosu svu tugu sam dalaNe, nemoj da budeš moj PikasoA ja tvoja Dora MarSablasno sedim sama i buljim u tavanicuNe znam na koju stranu da svrtim teloDok ti tražis jogurt i gibanicuMeni pada na glavu nebo celoPada mi plafon na glavu i razbija čeloTi greješ ručak i cigaretu pališBriga te za moje srce…

Poezija: Rimljanka

Administrator

Kažeš da sam tvoja RimljankaVoliš moje crte licaJa znam da plovim morima kao sirena.Ponosim se svakom crtom svog izdankaVolim kad mi stopalo oslika moja ulicaJa sam Rimljanka svakog trena.Kažeš da sam antička vila,Voliš moju crnu kosu,Ja umem da se nosim sa tvojom snagom.Kažeš da sam tvoja ikona stila,Voliš me mokru i bosu,Zamišljaš kako ideš mojim tragom.Kažeš da te podsećam na PenelopuVoliš moju vernost i samoću,Čekala sam te deset godina.Pratiš me u stopu,A ja te želim , ja te hoćuNek me proguta noćna tmina.Kažeš da imam snagu Kleopatre,,Umivam se vodom hladnog…

Poezija: Tako mi nedostaješ

Administrator

Razvučem osmeh i tako sam srećnaLjudi vide osmeh na licuU srcu ledi , duša se nećkaTelo bi da pređe ulicu..Tako mi nedostaješ…Razjapim oči i veselo gledamSrećnu me okolina vidiU srcu mi tuga sediTelo mi od uzbuđenja bridi…Tako mi nedostaješ….Zabacim kosu i tako mi je lepoParovi mi na sreći zavideSrce mi kuca tako slepoTelo mi peva tužne etide..Tako mi nedostaješ…Nabacim ruž i stavim parfem jakLjudi gledaju i okreću glaveŽivot nije prokleto lakTuge mi se oko podneva jave…Tako mi nedostaješ…Plavi kišobran navučem i krenem niz ulicuTužne mi porodice zavide na srećiTuga mi…

Poezija: Indigo

Administrator

Gledam tvoj lik na papiruDocrtavam ti oči , usta i nosHoću da te preslikam na miruKako ustaješ u mantilu i bos…Gledam tvoje telo na listu sveskeDocrtavam ti rame , prst i noguHoću da te precrtam dok tišine ćute nebeskeKako odlaziš ka zidu i maziš stonoguGledam tvoje oči na hartiji od svileDopisujem ti ime moje na njimaHoću da ih preslikam kao da nikad nisu crne bileUstaješ i treseš peškir po prozoru od limaGledam tvoju kosu kako tamno sjajiDopisujem joj oblak iznad glavePratim korake tvoje po traviKažeš mi da te svi ostave…Preslikavam…