Zima sibirska obuze mi dahNeću odmah da mislim kako odlazišA priznati moram, to pomislim u prvi mahI dok zavesu navlačiš i polako prozor zatvarašČekam da padne prvi sneg.Ledena šubara na glavi mi stojiOpet pomislih kako sa stvarima svojim odlazišNeću da dane hladne brojimI dok zatvaraš vrata i stojiš na praguČekam da padne prvi sneg.Hladnoća stroga kaplje iz okaOdmah zamišljam da te nema više u snovimaI dok obuvaš cipele i vezuješ pertleČekam da padne prvi sneg.Belina ruska obuze mi dušuNe želim da mislim da te nema višeI dok kaput oblačiš i…
Oznaka: Autor: Marija Aleksić
Proza: Staklara na Belici
Bilo je velikih ljudi devetnaestog veka, ali jedan od najvećih sigurno beše Avram Petronijević. Rodio se u Tekiji jednog septembarskog jutra kada je majka Jelena bila u begu preko Dunava. Otac, Petronije, je bio strog čovek koji je poticao iz Crne Gore. Nosio je u sebi svu plemenitost roda iz koga je poticao. Avram je izrastao u visokog crnog momka, sa gustim brkovima i naočitog pogleda. Za ono vreme beše veoma obrazovan. Od malena mu je trgovački duh bio velika prednost. Voleo je da se cenka, prodaje i preprodaje. Majka…
Poezija: Neću da budem Dora Mar
Neću da me tvoje ništavilo uništavaNeću da me vučeš sa sobom na dnoKad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna bravaJedna stolica, ormar i stoNek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znalaOvom pesničkom patosu svu tugu sam dalaNe, nemoj da budeš moj PikasoA ja tvoja Dora MarSablasno sedim sama i buljim u tavanicuNe znam na koju stranu da svrtim teloDok ti tražis jogurt i gibanicuMeni pada na glavu nebo celoPada mi plafon na glavu i razbija čeloTi greješ ručak i cigaretu pališBriga te za moje srce…
Poezija: Rimljanka
Kažeš da sam tvoja RimljankaVoliš moje crte licaJa znam da plovim morima kao sirena.Ponosim se svakom crtom svog izdankaVolim kad mi stopalo oslika moja ulicaJa sam Rimljanka svakog trena.Kažeš da sam antička vila,Voliš moju crnu kosu,Ja umem da se nosim sa tvojom snagom.Kažeš da sam tvoja ikona stila,Voliš me mokru i bosu,Zamišljaš kako ideš mojim tragom.Kažeš da te podsećam na PenelopuVoliš moju vernost i samoću,Čekala sam te deset godina.Pratiš me u stopu,A ja te želim , ja te hoćuNek me proguta noćna tmina.Kažeš da imam snagu Kleopatre,,Umivam se vodom hladnog…
Poezija: Tako mi nedostaješ
Razvučem osmeh i tako sam srećnaLjudi vide osmeh na licuU srcu ledi , duša se nećkaTelo bi da pređe ulicu..Tako mi nedostaješ…Razjapim oči i veselo gledamSrećnu me okolina vidiU srcu mi tuga sediTelo mi od uzbuđenja bridi…Tako mi nedostaješ….Zabacim kosu i tako mi je lepoParovi mi na sreći zavideSrce mi kuca tako slepoTelo mi peva tužne etide..Tako mi nedostaješ…Nabacim ruž i stavim parfem jakLjudi gledaju i okreću glaveŽivot nije prokleto lakTuge mi se oko podneva jave…Tako mi nedostaješ…Plavi kišobran navučem i krenem niz ulicuTužne mi porodice zavide na srećiTuga mi…
Poezija: Indigo
Gledam tvoj lik na papiruDocrtavam ti oči , usta i nosHoću da te preslikam na miruKako ustaješ u mantilu i bos…Gledam tvoje telo na listu sveskeDocrtavam ti rame , prst i noguHoću da te precrtam dok tišine ćute nebeskeKako odlaziš ka zidu i maziš stonoguGledam tvoje oči na hartiji od svileDopisujem ti ime moje na njimaHoću da ih preslikam kao da nikad nisu crne bileUstaješ i treseš peškir po prozoru od limaGledam tvoju kosu kako tamno sjajiDopisujem joj oblak iznad glavePratim korake tvoje po traviKažeš mi da te svi ostave…Preslikavam…
Poezija: Kod Ruskog cara
Čekaj me tamo, gde si me nekad čekaoObuj one plave cipele i stavi kesu na glavuSvaki put kiša – ti si rekaoPretvori mi nedosanjani san u javu Čekaj me tamo, gde smo se držali za rukeNavuci žutu kabanicu i ponesi kišobran za meneSvaki put kiša kaplje niz olukeDok te gledam, krv mi vri niz vene Čekaj me tamo, gde si me uhvatio za ramenaStavi kapu i zaključaj sva vrataRekao si – nemojmo biti dva kamenaPočinjem da se smejem, a strah me hvata Čekaj me tamo, gde su jata golubova najvećaZatvori…
Poezija: Ljubav ispod kišobrana
Izađi sa mnom po kiši i poljubi me u ramePovuci me za kosu i pomiriši vetar u njojUhvati me za ruku i stegni jakoPrivuci me sebi i reci da me voliš kao nikog do sadaOteraj svojim dahom leptire u mom stomakuZakloni sunce koje izlazi iz moje kosePoljubi meUđimo zajedno u oronuli stan i razmenimo fotografijeOne iste koje smo napravili na polomljenoj klupi u parkuDaj mi par svojih fotki za uspomenu gde me držiš u naručjuJa ću tebi onu moju jednu gde piše da te volimZagrli me samo još jednom uz…
Proza: Ratne godine
Ta 1934. beše tako hladna, da su i vukovi jako zavijali osećajući nesnosnu hladnoću i u potrazi za hranom koje sve manje beše. Trnava, selo podno Ćelijana, tada beše prekrivena snegom iako je mart. Polovina marta uvek donese koji zrak sunca, ali ovoga puta nije bilo. Rodio sam se 14. marta od majke Julke, rođene Stanković i oca Marka, poreklom iz Niša. Aleksići su , kako mi je pričao otac, došli sa juga. Tu južnjačku crtu , čini mi se, nose pokolenja. Ja nisam znao ko je kralj Ujedinitelj, nisam…
Proza: Promaja
Volela sam da volim više nego uobičajeno. Možda zato moja ljubav nije imala gde da ode. Držala sam je čvrsto stisnutu među nedra. Nisam joj davala da izađe iz mojih okrilja. Znala sam da volim više nego drugi a manje nego što sam želela. Moji snovi su bili samo moji. Nikda ih nisam puštala da izađu iz mojih grudi. Maštala sam o oblacima koji su bili suviše visoki za mene. Mislila sam ako porastem još više , da ću uspeti da se popnem na njih. Rasla sam svakim danom sve…
Proza: Komandant vojske garave
Rodio se 1799. u Ražnju od oca Ivana Ražnjalije. Kao mali, Atanasije zvani Tasa, doselio se u lepu malu varoš na Belici, Jagodinu. Kao i svako dete, voleo je da provodi vreme na reci, pecajući ribu. Bio je prgave i preke naravi. Znao je ocu Ivanu da uzvrati svaku reč. Otac je razmišljao šta će od malog Tase ispasti. Umeo je i da se potuče i da dođe kući sav poderan i crven. Majka se brinula za njega i preispitivala svoju odluku o preseljenju u varoš na Belici. Tasa je…