Oznaka: proza

Proza: Tajne stare vodenice

Administrator

Stari točak je vrteo noćima ne bi li samleo žito. Branko bi povremeno prigvirio dok je sedeo na starom kamenu i motao duvan. Oblizivao bi staru hartiju stavio bi malo sušenog duvana i motao svojim velikim debelim prstima. Bio je stari momak od četrdeset i kusur. Nije ga zanimala ženidba. Stara majka bi ga molila da se oženi i podari joj unuče, ali Branka nisu doticale njene reči. Noću bi radio u staroj vodenici, a danju bi spavao, a onda bi posmatrao ptice po ceo dan. Niko iz Zarožja nije…

Crtica: Svetlost u tami

Administrator

Nekad tako naiđu crni dani, crni da ne mogu biti crnji. Oko tebe se dešava nešto i ti si imun na ta dešavanja misleći da tako nešto tebi se neće nikada desiti. Ne lezi vraže ili što bi naš narod rekao, nikad ne reci nikad. Odeš po vodu, a dobiješ hleb, odeš po brašno, a pospu te pepelom. Dve godine bola za koje nema leka. Trpiš i ćutiš jer medicina nema odgovora. Ima odgovor, ali pogrešan, a ti si neko ko se razume samo u istoriju , pa veruješ svemu…

Proza: Sloboda

Administrator

Zovem se Slobodan i to je važno. Moje prezime koje se završava na IĆ u ovoj priči nije bitno. Povremeno živim u Ivanjici, povremeno u Parizu. U putu bih voleo da sam mrtav. Prevozno sredstvo samo me premešta iz jednog prostora u drugi. I, to nije ništa, čak ni optička varka. Kada sam u mestu, ja putujem u sebi. I jedino unutrašnje putovanje cenim i priznajem. Nisam odjednom teleportovan ovde. Mojoj pojavi, na ovom mestu, prethodilo je višednevno mukotrpno putovanje. Bio sam sa njom u Beogradu, na piću. Ona živi…

Proza: Vile ispod stare kruške

Administrator

Rat samo što se završio. Sve je još mirisalo na svežu krv. Svaka njiva vranjska kao da je isparavala mirisom vrele krvi kojom je potopljena. Svaki stog sena koji je stajao kao dojučerašnji bugarski vojnik delovao je kao da želi da ispriča neku neispričanu priču. Leposava je tog jutra kao i obično krenula sa decom na njivu. April je mesec, imalo se šta raditi na njivi. Svojim vrednim rukama je zasadila svaki luk koji je ponela tog jutra. Svaka leja je bila prava kao da je merila nečim. Nije se…

Proza: Koprivnička košuta

Administrator

Njene crne krupne oči kao krila lastavice su treperile dok je padala pokošena metkom. Njena kratka odsečena kosa natopljena krvlju se slepila za glavu i u tom momentu samo joj je prolazila jedna misao: „Ako me rane, neka bude u nogu. Neka bude i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Saznaće…saznaće da sam….”. Dok su je misli zanosile kao kava olujni vetar, Milunka je pala u nesvest. Ništa više nije čula ni videla. Samo hladan vazduh oko Bregalnice se uranjao u njeno lice. Osećala je još po koji…

Proza: Rock and roll circus

Administrator

Usamljen, gojazne figure u ofucanoj vijetnamci i farmericama, sumoran i lica prekrivenog kosom i bradom lagano sam lutao ulicama Pariza. Utonuo u melanholiju vlastitih depresivnih misli, otupelih čula i zamišljenog, snenog pogleda, sav u crnom – od istrošene, stare vijetnamke koja pamti mnoge neprospavane noći nalivene galonima alkohola i natapanja dimom cigareta, crne ,, egzistencijalističke“ rolke, farmerica i kožnih čizama, crn u duši uništenoj svetom očaja i bezdušnosti, trošio sam preostale, određenošću sudbine ponuđene korake, na putu ka groblju Pjer Lašez, poslednjem utočištu mnogih velikih umetnika i još većih ljudi. …

Proza: Staklara na Belici

Administrator

Bilo je velikih ljudi devetnaestog veka, ali jedan od najvećih sigurno beše Avram Petronijević. Rodio se u Tekiji jednog septembarskog jutra kada je majka Jelena bila u begu preko Dunava. Otac, Petronije, je bio strog čovek koji je poticao iz Crne Gore. Nosio je u sebi svu plemenitost roda iz koga je poticao. Avram je izrastao u visokog crnog momka, sa gustim brkovima i naočitog pogleda. Za ono vreme beše veoma obrazovan. Od malena mu je trgovački duh bio velika prednost. Voleo je da se cenka, prodaje i preprodaje. Majka…

Proza: Glad

Administrator

 Te godine beše neko prozaično vreme, ukoričeno sumornom februarskom pričom na pragu meseca marta, kojoj se ni početak, ni kraj, nije naslućivao. Nigde stiha dahom zime, ali ni rime prevarenih prolećnih pupoljaka, spremnih da zamru krhkošću postojanja, svojom neobjašnjivom lepotom. Puste ulice, danju blago utopljene zalutalim mladim vihorom, odavale su sumornu sliku, isčekujući da kasna noć i rana zora vrate, injem prekrivenu veštačku idilu zime, koja je i ove godine, odustala od nas. I mnogih drugih isčekivanih radosti, prožetih plavetnilom tuge, razaglavljenim gladnim zenicama umornih hipnotisanih pogleda, retkih prolaznika u…

Prikaz zbirke priča „Prababa Julka i Hotel Bristol“

Administrator

Od jagodinske mehane do Bristola Naša Jagodinka, pesnikinja, pripovedač, istoričar i nastavnik jedne od jagodinskih osnovnih škola, Marija Aleksić, objavila je svoju prvu zbirku priča Prababa Julka i Hotel Bristol nakon dve zbirke pesama. Kako je sama rekla, iznenadila se uspehom priča kod jagodinske publike, verovatno jer su je Jagodinci do tada prvenstveno poznavali kao liričara.Zbirku sam čitala najpre kao njena sugrađanka, prepoznajući jagodinske ulice i zdanja koje u pričama pominje, spominjući se na neke ljude koji su našem gradu živeli, a onda i kao ljubitelj knjiga inspirisanih istorijom, a…

Prikaz zbirke priča „Iz škrinje“ Jasne Jeremić

Administrator

Fantazije, snovi i realnost se prepliću u Jasninoj zbirci priča ,,Iz škrinje“. Ima bajkovitog i neobičnog, a opet vam se čini da se tu govori o ozbiljnim životnim temama. Na vama je kako ćete razumeti ove pričice. Neke će vas privući da ih pročitate najmanje nekoliko puta. Pitaćete se da li je tu pripovedač živi junak ili je u pitanju nešto neživo. Ja bih rekla za neke priče da su pripovedane iz ugla brodića, drveta, kamena, gume. Divim se tome kako autorka Jeremić ume da uoči i opiše veze između…

Proza: Baka Beka

Administrator

Ako promenite način razmišljanja, promenićete i svoj život Vejn Dajer* 2003. Ja sam jednostavno, jedan veliki neuspeh, a život je prema meni uvek bio nepravedan. Možda ja i zaslužujem sve te loše stvari… Ljudi su prema meni uvek samo ljubazni, nikad iskreni! Smeškaju se i tapšu me po ruci, ili po ramenu, a u stvari me ne vole. I tu se ništa ne može promeniti. Svake večeri, pred spavanje, ja proživljavam iznova sva loša iskustva i razočarenja proteklog dana. Sa mojih 70 godina, nije ni čudo da me stalno obuzima…