Prikaz knjige Z. Radisavljevića „Sve je moglo biti drukčije“

Kad se pojavila vest da je prvi put na srpskom jeziku objavljena knjiga u kojoj nije odštampano nijedno slovo a, A – odmah je bilo jasno da je takvu knjigu sastavio pisac koji savršeno barata jezikom u smislu poigravanja rečima, pa stoga i nije iznenađujuć podatak da je autor knjige Sve je moglo biti drukčije najbolji srpski enigmatičar, koji je već u detinjstvu ispoljavao talenat za sastavljanje anagrama, rebusa, zagonetki, ukrštenica, da bi se docnije istakao kao osvajač brojnih nagrada, pobednik mnogih kvizova, rekorder u mnogim anagramskim poduhvatima, a oprobao…

Prikaz horor trilera „Đavolski dobar bluz“ Ivana Nešića

Iskušenja vrebaju čoveka u horor trileru ,,Đavolski dobar bluz” Ivana Nešića. Džimi Dikson je povučeni tinejdžer, dete samohrane majke koja radi dva posla. Pored toga je i odbačen, ismejavan i ponižavan od strane vršnjaka. Dali su mu nadimak Hromirani, jer je ćopav zbog loše zarasle rane iz detinjstva. Dok je bio u bolnici, otkrio je strast prema muzici. Tada je dobio gitaru i našao je prijatelja u tamnoputom domaru Džeromu, koji ga je podučio sviranju bluza.  Džimijevu monotonu svakodnevnicu remeti pojava tajanstvenog Iluzioniste. Čovek obučen u crno, koji mu je…

Književni osvrt na delo „Morbus Kitahara“ K. Ransmajera

Osvrt, ‘’Morbus Kitahara’’, Kristof Ransmajer Izdavač: ‘’Geopoetika’’ Beograd 1999. Preveo: Zlatko Krasni O posledicama Drugog svetskog rata na ljude koji govore nemački pisali si brojni autori, Ginter Gras, Hajnrih Bel, Ralf Rotman, Stig Dagerman, da pomenemo neke. Od nabrojanih svi su Nemci osim Dagermana. O Nemcima u Rumuniji, na jedan krajnje revizionistički način piše Herta Miler koja se uopšte ne bavi uzrocima koji su doveli do rata već piše samo o posledicama. Delo koje je pred nama napisao je jedan Austrijanac, Kristof Ransmajer i to na način koji predstavlja novinu…

Pre vremena čuda i posle vremena Pekića

Prikaz zbirke Pre vremena čuda (Beograd, 2020) U vreme kad je jedan virus paralisao čitavu planetu i kad se učinilo da će biti potrebna čudesa da svet ne bi propao poput Atlantide, proza Borislava Pekića (1930–1992), za koju se decenijama ionako ne smanjuje interesovanje kod najšire publike, kao da je postala još aktuelnija, tim pre što se u pravom svetlu sagledala i njena proročka dimenzija, što je oduvek znalo da uznemiri čitaoce. Iako je zbirka o kojoj će biti reči objavljena u godini za koju su mnogi poželeli da nestane…

Prikaz zbirke priča „Srce lutke“ Bobana Trifunovića

Čovek se susreće sa neobičnim, tajanstvenim i jezivim pojavama u zbirci ,,Srce lutke“. U deset horor priča nam se pripoveda o zlu koje ili slučajno zadesi pojedinca ili on to zlo čak i priziva.  Priče uglavnom imaju predvidljivu formu. Pripoveda se u prvom licu, tj. pratimo sećanja, misli i osećanja glavnih likova, koji su istovremeno naratori. Oni se obraćaju nama čitaocima. Čak i kada se ispovedaju drugome u razgovoru (recimo, svešteniku i bratu), ispovedaju se zapravo nama, jer ne čujemo glas njihovog sagovornika. Osećaju veliku potrebu da ispričaju ono što…

Prikaz romana „Sevale su munje“ Jelene Tasić

Najnoviji roman Jelene Tasić Sevale su munje u izdanju Pčelice , klasifikovan je kao knjiga za decu. U svojoj biti, ovo delo to svakako i jeste, no spisateljski manir Jelene Tasić poznat je po tome da poruke u svojim književnim delima sublimira kroz prizmu deteta kako bi što bolje bile utkane u svet odraslih. Na taj način, Jelena Tasić obuhvata ceo čitalački auditorijum. Sevale su munje je priča o odrastanju preko noći. Fabula je data kroz oči devojčice Maje, čije će bezbrižno detinjstvo prekinuti jedna od najbrutalnijih „igri“ odraslih –…

Poglavnikova bakterija – Prikaz iz jednog daha

… ali kad se iz piščevog pripovedačkog opusa izdvoji nekoliko priča za jednu zbirku, čitalac bi se mogao zapitati šta ove priče uopšte povezuje, pa koliko god to delovalo kao formalnost, ipak treba imati na umu da, čak i kad je svaka priča visokog kvaliteta, postoji opasnost da one smetaju jedna drugoj, no u slučaju pisca Borisa Dežulovića i njegove zbirke sastavljene od šest priča, a nazvane Poglavnikova_bakterija, nije bilo takve opasnosti, bez obzira na to što su priče prilično raznorodne ne samo u smislu radnje, nego i stila, pa…