Prikaz zbirke priča „Iz škrinje“ Jasne Jeremić

Fantazije, snovi i realnost se prepliću u Jasninoj zbirci priča ,,Iz škrinje“. Ima bajkovitog i neobičnog, a opet vam se čini da se tu govori o ozbiljnim životnim temama.

Na vama je kako ćete razumeti ove pričice. Neke će vas privući da ih pročitate najmanje nekoliko puta. Pitaćete se da li je tu pripovedač živi junak ili je u pitanju nešto neživo. Ja bih rekla za neke priče da su pripovedane iz ugla brodića, drveta, kamena, gume. Divim se tome kako autorka Jeremić ume da uoči i opiše veze između bića i stvari. Nikad se ne bih setila određenih detalja, a tako mi deluju živo kao da su pred mojim očima.

Moram da pohvalim upotrebu stilskih figura. Ima zanimljivih i lepih poređenja, metafora, simbola, kontrasta, personifikacija. Takođe da pohvalim i opise prirode, bića, predmeta i pojava. 

Primer 1: ,,Zavesa koja je bila prevučena preko otvora delovala mu je kao neka pomahnitala, posve uzrujana, žena. Izvijala se čas na jednu čas na drugu stranu. Gore pa dole. U trenu bi se izvukla iz cele sobe štrčeći napolju, mada svakako čvrsto vezana za nazubljene štipaljke, a već u drugom skakutavo bi lepršala u unutrašnjosti, golicajući ledeni plafon, flertujući čas sa lusterima čas sa radijatorima“. (,,Iz škrinje“)

Primer 2: ,,Samo sneg. Snežna postelja zategnuta uredno preko zemljanog kreveta koji me mami svojom prostranošću… Nit mu vidim uzglavlje, nit ivice, a nogare mora da su odista pustile korenje“. (,,Mrlja“)

Primer 3: ,,Moja je duša uvek u nekom grču. Zna da zatreperi detinjasto orošena kapljicama radosti, ali krila su joj sklupčana, neupotrebljiva. I ona pragmatično zaključi, pri svakoj navali sumnjičavosti, da ne ume raširiti ta krila, pa i kad bi zaista bilo prostora za zamahe, da ona ne može leteti“. Tek u smrti će leteti i biti slobodna ,,bez kaveza tela i svega što to isto to telo hrani i pohranjuje u kukavnom životu“. (,,U grču“)

Na šta vas asocira škrinja? Mene na predmete ili blago iz prošlosti. Čitajući ovo delo, pada mi na pamet da škrinja može da znači ono podsvesno, duboko skriveno u našem umu i duši. Možda čak i noćne more koje pokušavamo da zaboravimo na javi. Ili je to tuga koju krijemo i ne priznajemo drugima. Krijemo čak i da volimo nekog. Ćutimo, pa nas boli zub ili dobijemo keca na pismenom.

Mašta Jasne Jeremić ume svašta. Njeni likovi ribaju dom i kupatilo, ali ne mogu da se oslobode haosa u svojoj duši. Možda jedino preko pisanja da zabeleže sebe, da se kreativno izraze, da izraze ,,unutrašnje dvoboje“, ono što sanjaju i čega se boje. Verujem da nam neke priče prenose baš tu poruku u vezi sa pisanjem. Takođe i poruku kako je nezadovoljan onaj čovek koji živi ukalupljeno i bez ljubavi.

Autorka: Mirjana Dimitrijević

Related posts