Ujutru u tri i četrdeset sedam čini se da znaš ko si čini se da čak i kada umeš da brojiš zvezde umeš i da ih izgubiš dešava se da u tri i četrdeset sedam pomisliš da je život jedno veliko odustajanje od želja od strahova od ljudi od očekivanja dešava se da odustaneš od odustajanja ali već naučiš da gubiš pa ti to ne deluje onako kako je delovalo kada si ulovljen u sebe skrivao emocije da se sakriješ igrao život da te izigra puštao ono što je na…
Uvijek sam željela da postanem slikarka, ali me nikada nisu uspjeli naučiti da ne crtam svuda osim na papiru, koji mi je obično stajao ispred nosa. Pa zamislite izložbu punu crteža na pijesku i kamenju, na neurađenim domaćim zadacima, na telefonskim računima… Na svemu čega sam se jednog trena dotakla, a šta me nije dotaklo. Zamislite kritike u novinama šokiranih ozbiljnih količinom djetinjstva i razapetom kožom koja miriše na vjetar. Tek tako, uokvirenu, bi je osjetili, kao da nikad nisu ni zagrlili. A opet, svi bi u njoj vidjeli samo…
TITANOMAHIJA Tvoj otac je Hron zato misliš da imaš sve vreme ovog sveta u plamenu on je titan doživotni računovođa ima ego sve do Mjanmara ti si za njega nevažan tek slučajan ili podskup ejakulata koga ne čine elementi izabirani iz mokraćne cevi ili mehura zagledan u bledo ispisane brojke oseća na sebi so Tučepi i Makarske užeglih maslina i golotinje mladih Nemica koje je prvi put video tu na živo ne na RTL cvaj ili nekom drugom švapskom kanalu znaš da je Mjanmar ili Burma kako ga i danas…
SATI Zaglušuje me tišina ove sobe. Istina, soba liči na sve one iz drugih pesama, ali ne može biti ista, jer koja je soba imala nokte sa narandzastim lakom koji su hteli da se unesu u tvoju kosu na potiljku i da ti ispričaju šta su sve dodirnuli ovih dana a nisu dodirnuli ništa. Koja je soba videla koliko je bled mesec kada ga sam posmatraš sa prozora. Reci mi koliko smo sati udaljeni, pretvarajući to u kilometre, i reći ću ti koliko smo kilometara udaljeni pretvarajući to u sate.…
Ni najlepši ram ne može da ulepša sliku Ako je slika grozna Zapitaš li se ikada Gde to odlazi noć? Gde nestaje sivilo? Gde odlaze tmurni oblaci Vesnici smakosvetnih oluja Gde su alosni vetrovi Koji čupaju krovove i drveće Sve te pojave koje prkose lepoti i svetlu Nisu daleko i tu su U kućama U sobama U ljudima Kad god sam te zvao da prošetamo Ti si uvek nalazila nekakve izgovore Uvek si imala preča posla Uvek ti je više prijalo društvo nekoga Ko će samo da te iskoristi i…
Ukrstili su se neki čudni zimski meseci sa prekrajcima letnjih zakasnili su i dva minuta mi krate život uvek unapred sa glavom na dole sa rukama u hladnoj vodi sa glavom iza zida zato što sam raspoložena da slušam istu pesmu hiljadu puta i hiljadu puta iznova sve njene tišine najbolje opisuju moje jersam spremna da ućutim sve tvrđave u mojoj samo na tren pa iznova da odslušam kretnju brojeva na telefonu koji sam broji svoje vreme dva minuta sam manja i nikad ih neću vratiti. Autor: Ivana Pantelić
Za sve moje prijatelje od kojih sam udaljena prostorno Dobre vesti stižu iz svetskih laboratorija Vreme i prostor ne postoje Sve češće slušam Vreme i prostor ne postoje Ruke i lica koja mi nedostaju ne postoje Naše zajedničke priče i vragolije nema ih Bog? Velika prevara Koju su mnogi umetnici podgrevali U nedostatku današnjih saznanja Ni stari Vrag neće se vratiti iz kazana U koji je proteran da se krčka Možda nema ni nas na kugli zemaljskoj Ne znam Samo užasan osećaj praznine Oko kojeg se vrte naši mejlovi Naše…
Ti, koga ne znam gde da nađem, gde skrio si se pod okriljem neba, u koj još nemirni suton da zađem, ja tražim, al’ mog anđela nema… Što nisam ptica da se vinem u nebesa kroz oblake i oluje preletela bih na krilima vetra da još jednom nađem te, moj anđele koga nema… Al’ dođe dan i ti od mene ode dok rušili su se stubovi neba, meni okovi tame, tebi krila slobode moj anđele koga nema… Tad uz pratnju serafima svirala je tvoja violina i kidali su se oblaci…
POGOVOR NAKON SVEGA Mnogo pre svoje dijagnoze M.Z. je vikao NE pušim NE pijem NE kockam se Ne jurim ženske hvaleći svoj poetski asketizam crvenim tragom neumorno mučio je sebe i druge ali zato imam čir na želudcu to je pravi pakao mnogo pre predgovora i doktora duše pune pirita boje korozije strog prema rečima i formi škrt na pohvale i hrabrom glasu brknuo je duboko unutra izneverivši sebe i druge CRVENI PEVAC LETI KA PANjU Smorila su nas sva ta očekivanja u danima za koje smo mislili da dolaze…
Tišinom vezane dvije niti beskrajnosti i bezvremenosti otkrivaju mi sve što želim ali i ono što bih trebala znati vučem staklene sjene za sobom ne znajući što me čeka u prikrajku skrovišta snenoga u onom gdje se najveća ali i najjača magija događa – ljubavna bludna bolna ne okolišam niti sumnjam jer nemam u što nitko više ne želi staklene sjene (možda jer nisu kadri ni suočiti se sa vlastitima a kamoli sa ostalima) žalostivo otvaram i zatvaram vrata za sobom u korak s tišinom i istinom idem a ono…
NIJE MRTAV Grafiti na napuštenim fabrikama posmatraju nas okom napuštene ljubavi Deca mašu male ručice opisuju polukrug Trag automobilskih točkova ostavlja misao u prašini Zelenilo ćuti teškim uzdahom Stigle su najnovije vesti Slika koja govori sve jezike i vredi više od dve suze Put se odvija poput tepiha izjedenog moljcima Pogled put čipkanog neba otkriva mukotrpan rad Tvorca Kuda usmeriti dvogled kad sve izgleda jednako daleko: fudbalski klubovi heroji pravda za ovoga nepravda za sve ostale i nevidljivi post skriptum Punk is not dead CENZURA Svakog jutra svakog jutra čitamo…
