Poezija: Titanomahija; Golootočani; Anđeo uništenja

TITANOMAHIJA Tvoj otac je Hron zato misliš da imaš sve vreme ovog sveta u plamenu on je titan doživotni računovođa ima ego sve do Mjanmara ti si za njega nevažan tek slučajan ili podskup ejakulata koga ne čine elementi izabirani iz mokraćne cevi ili mehura zagledan u bledo ispisane brojke oseća na sebi so Tučepi i Makarske užeglih maslina i golotinje mladih Nemica koje je prvi put video tu na živo ne na RTL cvaj ili nekom drugom švapskom kanalu znaš da je Mjanmar ili Burma kako ga i danas…

Poezija: Mog anđela nema

Ti, koga ne znam gde da nađem, gde skrio si se pod okriljem neba, u koj još nemirni suton da zađem, ja tražim, al’ mog anđela nema… Što nisam ptica da se vinem u nebesa kroz oblake i oluje preletela bih na krilima vetra da još jednom nađem te, moj anđele koga nema… Al’ dođe dan i ti od mene ode dok rušili su se stubovi neba, meni okovi tame, tebi krila slobode moj anđele koga nema… Tad uz pratnju serafima svirala je tvoja violina i kidali su se oblaci…