KRADLjIVAC MITA
Pridižem se kao da ću dohvatiti nebo
na ne tako starom panju
kog je istrošila sekira
jedva održavam ravnotežu
držim tebe u naručiju
grabim od oblaka
kradem od mita
od onoga što želimo
da se dogodi
GAR
izazov te svirepe beline
podseća te
na stvaranje Sveta
trag koji ostavljaš
(koji uostalom tako dobro poznaješ)
vodi te nekuda i negde
to je onaj garež
kojim komadaš pijace i groblja
kao uprljani Grad
utrnuo od istrošenosti
koji redovno posećuješ
pod krabuljom ketmana
habanja koja si mu priređivala
beskonačne noćne šetnje
zaobilaženje sopstvene ulice
uostalom majstor si za to
loš prizvuk i kreće udarac
to možeš uvek
možeš
ovde i sad
ne sutra
ne tamo nekud gde želiš da odeš
fjordovi i napuštena ostrva
su još daleko
unapred znaš kako se to radi
kroz hrpu skrivenog iskustva
stečenog u nitogenskim favelama
kuhinjama pištolj male
trebaš samo biti tužna
neutešena i pomalo sama
izbor po meri stvari
i sopstvenom starenju
već će samo doći
jer sve je to reka
Danube
ispred i iza nas
začini i tvoje majstorstvo
već će odratiti svoj
deo toka
onako kako se trooka riba
iznad zimovnika hvata
negde kod pristaništa Prahovo
šest dana euforije
i zanosa neizbežnog konflikta
to je tvoj kućni raspored
u vreći za spavanje
zvonjave julske noći
neizbežnog ukusa
slatka od vatre
GORKO NEZNANjE
na radiju gotovo nežno svira
nemačka himna
takav je program
na redu su valjda nacionalne himne
u delima prevelikih autora
o kojima znamo previše
i gotovo ništa
što je uvek isto
kada i sami ne znamo
ko smo
Autor: Saša Skalušević Skala
