Klasici jugoslovenske kinematografije u DKSG

9. oktobar 2024.9. oktobar 2024. Administrator

KLASICI JUGOSLOVENSKE KINEMATOGRAFIJE sa digitalizovanih kopija iz fonda AVALA filma Mala sala u 18.00 10. oktobar SUBOTOM UVEČE r. Vladimir Pogačićul. Zoran Stojiljković, Radmila Nadrić, Milan SrdočFNRJ, 1956, 81′ 11. oktobar ZENICA r. Miloš Stefanović, Jovan Živanovićul. Rade Marković, Gordana MiletićFNRJ 1957, 86′ 12. oktobar DVOJE r. Aleksandar Saša Petrovićul. Beba Lončar, Miha BalohFNRJ, 1961, 88′ 17. oktobar PREKOBROJNA r. Branko Bauerul. Milena Dravić, Ljubiša SamardžićFNRJ, 1962, 94′ 18. oktobar ČUDNA DEVOJKA r. Jovan Živanovićul. Špela Rozin, Voja MirićFNRJ, 1962, 103′ 19. oktobar TRI r. Aleksandar Saša Petrovićul. Velimir Bata…

Poezija: Tri i četrdeset sedam

6. avgust 2017. Administrator

Ujutru u tri i četrdeset sedam čini se da znaš ko si čini se da čak i kada umeš da brojiš zvezde umeš i da ih izgubiš dešava se da u tri i četrdeset sedam pomisliš da je život jedno veliko odustajanje od želja od strahova od ljudi od očekivanja dešava se da odustaneš od odustajanja ali već naučiš da gubiš pa ti to ne deluje onako kako je delovalo kada si ulovljen u sebe skrivao emocije da se sakriješ igrao život da te izigra puštao ono što je na…

Proza: U cik zore

5. septembar 2016. Administrator

Na obali nestrpljivo skidam odjeću. Dio po dio, bacam daleko od sebe. Kidam jutarnju rosu kap po kap, ostavljam to svjetlucavo blago u uglu niskog šiblja, divljeg šipka sa prezrelim plodovima ko biserima. Lagani jutarnju vjetar usporava moju namjeru, da se go – golcat otisnem po vodi i plivam… plivam što dalje od svega. Hladi moju nagomilanu vrućinu topline straha koji čeka duboko u umeni Lagani jutarnju vjetar. Obruši se jedan zlokobni zrak iza visokih borova na proplanku na mene, probio me kroz tjelo ispod ramena, sasvim slučajno, nenadano, ostao…

Poezija: Kaleidoskop – Hajka na slepog miša

8. jun 2016.28. maj 2018. Administrator

Lomim prilepljene lepeze prve sanjive školjke samo da ugledam tu noć što je režeš našim preplanulim jastukom. Iz razbarušenih pora još se puše snovi, proleću pera, ostaju nežni tragovi: zavode se crvena i ljubičasta! zavode se vilini konjici i mašta! zanosimo se mi! Lomim prilepljene lepeze druge sanjive školjke samo da rasteram razuzdane duhove iz naše narandžaste odaje, da slušam kako šapućeš mi: „Leti, leti, leti, oseti da leti! Zar ne vidiš da crna grebe plavu?” Te smo noći slepog miša stavili pod glavu, da ušuškamo jutro, da dugo, dugo…