Dan mladosti u Muzeju Jugoslavije

Muzej Jugoslavije u utorak, 25. maja, priprema program koji predstavlja osvrt na nekadašnji jugoslovenski praznik Dan mladosti, iz različitih perspektiva. Posetioce očekuju jednako edukativni i zabavni sadržaji, počevši od otvaranja nove postavke u Kući cveća, dečje radionice koja će najmlađima približiti muzejski Park skulptura, do već prepoznatljivog matinea, koji publici predstavlja izvođače regionalne muzičke scene. Muzej će biti otvoren od 10 do 21 čas, a ulaz će, kao i svake godine na ovaj dan, biti slobodan. Pored stalne postavke, svi zainteresovani će moći da pogledaju i novu postavku u Kući…

Poziv za učešće na projektu „History From Below“

Prijavi se za učešće u projektu History From Below, u organizaciji naših partnera Projekthaus Potsdam (Nemačka). Ovaj projekat će podrazumevati zajednički istraživački rad o saveznićkom groblju na kome se nalaze posmrtni ostaci ratnih zarobljenika iz logora Stalag III A u Luskenvaldu, pedesetak kilometara južno od Berlina. Cilj projekta je da se na osnovu ovog istraživanja snimi kratki dokumentarni film sa fokusom na jugoslovenske zarobljenike. Tokom Drugog svetskog rata Stalag III A bio je jedan od kampova u kojima su ljudi iz zemalja koje je napala nacistička Nemačka bili internirani i…

Izložba „Jasenovac. Logor mrtvih – zemlja živih.“ u galeriji „Progres“

Jasenovac. Logor mrtvih – zemlja živih. Galerija Progres  21. april – 04. maj, 2021. godine AUDIO IZLOŽBA Izložba koja će, uoči 76. godišnjice proboja zatvorenika iz logora Jasenovac, biti otvorena 21. aprila u 19h u Galeriji Progres – posvećena je kako sećanju na žrtve logora tako i razvijanju kulture sećanja uopšte. Reč je o nizu audio priča o Jasenovcu kroz koje posetioci galerije Progres prolaze koristeći vlastiti mobilni telefon, slušalice i specijalnu mobilnu aplikaciju. Ovo inovativno dizajnirano interaktivno iskustvo odvija se putem audio vođenja. U ulozi naratora ili svojevrsnog muzejskog vodiča u digitalnoj…

Intervju: Reklasicizam – mim stranica koja ruši kulturni fašizam

Vrlo često možemo čuti, sada već, uvreženo mišljenje kako su umetnost, književnost, film i generalno kutura u Srbiji na rubu svoje egzistencije. Ova tvrdnja je i više nego tačna, međutim često su „krivci“ umetničkog sunovrata otelotvoreni u jednom delu popularne kulture, čiji se predstavnici smatraju krivim i za krah čitave jedne zemlje, epohe, kao i postjugoslovenskog, odnosno srpskog istorijsko-kulturnog nasleđa. Ovakav stav je pogrešan, prvenstveno jer predstavnici popularne kulture nemaju monopol nad masovnim medijima, već samo predstavljaju instrumet sistema koji medijske konce decenijama unazad drži u svojim rukama, i to…

Stevan Ješević: „Treba voleti i poštovati svoj narod bez obzira na pokoju vaš ili kukolj.“

Srpska srednjovekovna istorija i tradicija prepune su neverovatnih, štaviše epskih, događaja i likova. O značaju srednjovekovne kulture za formiranje kulturnog nasleđa Srbije najbolje govori naša srednjovekovna književnost koja predstavlja temelj našeg verskog, nacionalnog, ali pre svega kulturološkog identiteta. Na temeljima ove književnosti razvila se i narodna književnost prepuna divnih epskih pesama i umotvorina koje su od zaborava sačuvale naše korene i zahvaljujući kojima smo odoleli petovekovnom ropstvu pod turskom imperijom. Srpska srednjovekovna književnost poslužila je kao temelj mnogim našim velikim piscima, kao što su Miloš Crnjanski i Vasko Popa. No,…

Princip Vidovdana u Sarajevu

I nakon što je prohujalo celo stoleće od Sarajevskog atentata, i od završetka Prvog svetskog rata, i od stvaranja prve jugoslovenske države, istorijska slika o Gavrilu Principu ne samo što nije dobila svoje jedinstveno tumačenje, nego naprotiv: kao da se sve više povećava broj tumačenja koja su međusobno suprotstavljena i nepomirljiva. Što se u Evropi i ostatku sveta mogu čuti raznorazna i potpuno oprečna mišljenja o vidovdanskom atentatoru, to i nije toliki kuriozitet, ali posebnu pažnju privlači činjenica da se suprotstavljeni stavovi i dalje najglasnije izriču upravo na onom prostoru…

Poezija: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu što padoše za srpsku slobodu! Čvrsto stojim, držim ih u strahu – krst nada mnom, Turci me građahu! – „Šta učini, vojvodo Stevane, što nas pobi, svoje Resavljane? Dvesta leta glava mi u kuli, pravo gleda, neprestano truli. Da me dušman u boju ubio, s takvom bih se smrću pomirio, al’ da padnem od vojvode svoga! Šta učini, za Boga miloga!“ – „Koj’ se ratnik zapitao slavni zašto pade, u grob ode tavni? U smrt da vas ja nisam poveo, roblje biste tog trena…