Princip Vidovdana u Sarajevu

I nakon što je prohujalo celo stoleće od Sarajevskog atentata, i od završetka Prvog svetskog rata, i od stvaranja prve jugoslovenske države, istorijska slika o Gavrilu Principu ne samo što nije dobila svoje jedinstveno tumačenje, nego naprotiv: kao da se sve više povećava broj tumačenja koja su međusobno suprotstavljena i nepomirljiva. Što se u Evropi i ostatku sveta mogu čuti raznorazna i potpuno oprečna mišljenja o vidovdanskom atentatoru, to i nije toliki kuriozitet, ali posebnu pažnju privlači činjenica da se suprotstavljeni stavovi i dalje najglasnije izriču upravo na onom prostoru…

Poezija: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu što padoše za srpsku slobodu! Čvrsto stojim, držim ih u strahu – krst nada mnom, Turci me građahu! – „Šta učini, vojvodo Stevane, što nas pobi, svoje Resavljane? Dvesta leta glava mi u kuli, pravo gleda, neprestano truli. Da me dušman u boju ubio, s takvom bih se smrću pomirio, al’ da padnem od vojvode svoga! Šta učini, za Boga miloga!“ – „Koj’ se ratnik zapitao slavni zašto pade, u grob ode tavni? U smrt da vas ja nisam poveo, roblje biste tog trena…

Svetli primeri tamnog vremena

Memorijalni centar „Jad Vašem“ je osnovan 1953. godine s ciljem da očuva sećanje i dokumentuje istoriju Jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije formirana je komisija za proglašenje „Pravednika među narodima“ koja dodeljuje povelju za hrabrost i medalju. Medalju „Pravednik među narodima“ dodeljuju država Izrael i memorijalni centar „Jad Vašem“ pripadnicima drugih naroda koji su tokom holokausta pomagali jevrejskom stanovništvu da preživi. Malo je poznato da su takve medalje stigle i u porodice sa ovih prostora, a još manje su poznate njihove priče o situaciji tih godina. Do…

Povodom serije „Senke nad Balkanom“: Jatagan nad „Senkama“

Šta bi se još moglo reći o serijalu koji je postao predmet kritika pre nego što se i prva epizoda završila, postoji li jedan segment serije Senke nad Balkanom (RTS, 2017) koji nije detaljno proučen i preispitan – i to u tolikoj meri da bi se posebno moglo govoriti o seriji, a posebno o utiscima publike. Nad serijalom se nadvio jedan oštar jatagan načinjen od mnogobrojnih sitničarija i pikanterija, ali ništa manje nije bilo ni lovorika kojima je ovaj televizijski poduhvat glorifikovan, ponekad možda i preterano. Svoja su mišljenja iznosili…

Manastir Koporin u XIX veku

U poslednjoj četvrtini XIX veka vršena je obnova manastira Koporina, tj. hrama Sv. Stefana koji je jedini opstao u kompleksu posle više od dva veka zapuštenosti i propadanja. Smešten u doliini, ili kako kaže Feliks Kanic, „romantičnoj uvali“*, okružen je poljima i vinogradima valovite Šumadije, u trouglu koji čini put Velika Plana – Smederevska Palanka – Rača. Iako danas nije lako uočljiv, u srednjem veku je ovuda prolazio put, koji je bio jedina veza između Beograd i Carigrada. Iako je put u srednjem veku, dok je trajala srpska država, bio…

Princ Đorđe povremeno među Srbima

Kad videh na sajtu „Čupava Keleraba“ najavu predstave Via Doloris reditelja Dejana Petkovića, pomislih: princ Đorđe je još jednom među Srbima, još jednom je njegova burna i tragična sudbina našla odjeka u umetnosti i kulturi onog naroda kome je Đorđe iskonski pripadao od rođenja do smrti, mada je iz sveukupne srpske svesti mnogo više bio odsutan nego prisutan, kako duhovno, tako i fizički. Kao knežević rođen u izganstvu, kao kraljević proglašen ludim i silom odveden u duševnu bolnicu, ipak je dočekao da, nakon svih peripetija, starost provede u svojoj zemlji…

Ko bi ubio gospodina Frojda?

(Dževad Sabljaković, „Kako ubiti gospodina Frojda“, Laguna, Beograd 2014) Godina 2014. protekla je u znaku sećanja na Prvi svetski rat, ali i u znaku ponovnog „preispitivanja“ i traženja „krivca“ za najveći sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva. Kao što je i bilo očekivano, iznova se javilo interesovanje za Sarajevski atentat, najčešće pominjani povod za početak Velikog rata, što je takođe dovelo do raznih novih tumačenja i verzija, kako među istoričarima, tako i u umetničkom svetu. Pomalo je tragikomično što je i srpskim piscima bila potrebna stogodišnjica sarajevskog Vidovdana kako bi u…