Jedan džemkast čova srednjih godina, sa povelikm podbratkom u bordo plisanom odelu i leptir mašnom u istoj boji sa belim sitnim tufnicama, stajao je, uspravan ponosito, na ulaznoj kapiji od čistog zlata. Oči male, žmirkale su, prelećući čas na jednu čas na drugu stranu, tražeći potenicijalnog kandidata kome bi poželeo dobrodošlicu u carstvo prestiža i glamura. Stajao je tako ispred kapije, ravnodušno udarajući u doboš, uzvikujući, sa posve eklektičnim entuzijazmom, koji je bio u suprotnosti sa njegovom pojavom: „Dobro došli u zemlju Hedoniziju. Ovde ćete naći oduška za sva vaša…
Proza: Dobro došli u Hedoniziju
