Poezija: ***

Sunce je nosilo oblake kao naočare

Poklonila si mi lice

Slušao sam misli

Koje prolazile su zelenim prstenovima

Dozvolio sam sebi da umislim

Njihove dubine

Plašio sam se

Sebe

Svog tela

Svakog pokreta

Nisam se smejao

Drhtao sam

Od nekog čudesnog mira

Koji pokušavao sam

da uhvatim za ruku

Da, od toga se strepi

To je kraj

Iščekivanja

Lutanja

O tom snoviđenju

Pričali su

Svi veliki pesnici

Kroz i u redovima

Tu sam

Dok stojiš iza mene

A senka sam ti

Na palubi

Sleteo je galeb

Prelivaju se

U smiraju

Večnosti

Svi segmenti

Pronađenih duša

Poput probuđenih

Talasa reke

Kojom otplovilo

Je pređašnje

Sutra.

 

Autor: Maša Grujić

Related posts

Leave a Comment