u milionima gradova
ljudi skrivaju pogled od sunca
i nose naočare kao da je sunce
najstrašnija stvar
a opet svako od tih slabića
je predodređen za nesto
da je moj bog odraz mog lica
dok gledam u kašiku
mornari bi mi svilenim maramama mahali
gejše bi mi ljubav nudile
žonglirao bih meteore i jeo željezo
a tebe bih zaboravio
pre nego što sam te upoznao
govorio bih ti da si glupa
da me ostaviš na miru
i da prezirem miris ruzmarina
ali moj bog nije odraz mog lica
dok gledam u kašiku
jer moj bog je sunce
pa i ja kao i svi
čkiljim
i čekam
da me poljubiš
Autor: Bojan Todorović
Foto-izvor: Vasko Lipovac „Mornar“