Poezija: Prostor i vreme

Za sve moje prijatelje od kojih sam udaljena prostorno Dobre vesti stižu iz svetskih laboratorija Vreme i prostor ne postoje Sve češće slušam Vreme i prostor ne postoje Ruke i lica koja mi nedostaju ne postoje Naše zajedničke priče i vragolije nema ih Bog? Velika prevara Koju su mnogi umetnici podgrevali U nedostatku današnjih saznanja Ni stari Vrag neće se vratiti iz kazana U koji je proteran da se krčka Možda nema ni nas na kugli zemaljskoj Ne znam Samo užasan osećaj praznine Oko kojeg se vrte naši mejlovi Naše…

Poezija: Sestre

Ne volimo miris bolnice, asocira na smrt. Nozdrve žele da potisnu vidokrug umornog lica voljene osobe. Ne gledamo u predeo bolesnikove bolesti. To ne činimo iz kurtoazije ili straha, to činimo jer potiskujemo negativan potencijal bolničkog kreveta. I tu grešimo. Bolnice zapravo mirišu na nadu. Nada vezuje religiju i ateizam. Ona je nekada jača i od samog Boga i od samog Ništa. Samo, nada je tužna – bolest je tužna pojava. Verujem da to najbolje razumeju medicinske sestre. Zato se toliko i šminkaju, zato su neljubazne. Trude se da smrde…

Poezija: Religija

u milionima gradova ljudi skrivaju pogled od sunca i nose naočare kao da je sunce najstrašnija stvar a opet svako od tih slabića je predodređen za nesto da je moj bog odraz mog lica dok gledam u kašiku mornari bi mi svilenim maramama mahali gejše bi mi ljubav nudile žonglirao bih meteore i jeo željezo a tebe bih zaboravio pre nego što sam te upoznao govorio bih ti da si glupa da me ostaviš na miru i da prezirem miris ruzmarina ali moj bog nije odraz mog lica dok gledam…