Proza: Terali se Početak i Kraj i ostale loše bajke

…I videsmo šta se zbi sa onima koji oru po nebu i zlatne kočije kradu. I tako se navrši prethodna noć, srećni care. A šta će nam danas doći do ušiju, ne smislih sama, već priču slušah od pijanog opančara koji je cipele farbao triput, da ne čuje zlo.

Rešilo jednom Sunce da se ženi. Maloverni neka ovde zaćute, jer i Sunce ima Nevestu, samo o tom ne voli da govori. I vide Sunce kako se gđica Zvezda Danica šepuri po nebu, kako joj oči svetlucaju i kose se belasaju, a haljine od srebra se vuku po mlečnom putu. I vide kako se maleni Zvezdići zapliću-samiću u kose i haljine, pa mu bi milo što je Sunce a ne neka bedna zvezda. Pa pozove Mesečicu sestricu i zamoli – Oj Mjeseče,  hajd, Mene ti, kruži nebesima dok me nema. Kažu mnogi da Noć tako nasta, ali to je manje važno, jer Sunce ubrzo uhvati trk za Danicom, pa sprži one Zvezdiće što se gubiše po haljinama njenim, a oni popadaše dole (ako dole uopšte postoji) i opet je manje važno što ih mi zovemo padalicama. Neslavne su to priče. Jurilo tako Sunce za Danicom pa je uhvati negde na istočnoj širini i dužini, pa joj podari zlatne haljine namesto srebrnih, a ona njemu podari kćer koju mi od milošte zovemo Zora i tako se to zbi u jedan čas u vreme ono a vi dobro znate koje.

A kad dođe čas da daruju Zoru, stigoše sve Padalice što onomad s neba popadaše, jer njihov sud sada beše da mešaju kazan Usudov. I darovaše detetu sve, al’  pojavi se zli Usud, najniži od svih palih (ako nisko uopšte postoji) i najtamniji od svih bez svetla, ako tama uopšte postoji, i opsova onako prostački – jebo ti pas mater, Zoro – na šta se Sunce nakašlja, al kumstvo se ne odbija i tako joj Usud kum postade u vreme ono.

Da su tada znali ovo što mi sada znamo, da kumova je kapa od lažnoga zlata, da Usud jeste samo jedna varijanta imena Pluton, a da Pluton samo želi da bude u velelepnoj porodici planeta, tuđa bi majka crnu vunu plela iliti tuđa bi kćer jednog tigra srela. Sad da l’ je tigar ili vuk ili možda jelen sam, manje je važno. Ionako se pijani opančar kune da se nikad Sunce nije ženilo Danicom, već je on lično četiri svadbene cipele napravio za biće sa glavom vuka i grivom iz koje rogovi vire, a da je nevesta bila niko drugi do žena rođena od Mlavske pene. Bilo Sunce, bilo lav, bilo tigar il vuk sam, princip je isti, sve su ostalo nijanse. A znao je to i kum kad opsova Zoru u dan onaj, a vi znate koji.

Rasla je Zora kao svako dete Sunca i Danice. Kršila je sve zakone, Logično. Čas je prekasno stupala pred Sunčeve kočije, čas prerano. Može joj se jer je lako da budeš Nova Zora kad ti je ćale Sunce. Lako ti je i da bleneš u svoj odraz u vodi kad ti je majka Danica, da umesto minđuša nosiš cvrkut ptica, a umesto donjeg veša zvuk petlova. Lako ti je da miluješ krošnje i vodiš ljubav sa stablom i korenjem, lako ti je da se oblačis u maslačke i da pevaš najlepše pesme. Lako je da bludničis sa gorskim Vilama jer si sama Nada, bludnica nad bludnicama. Ali ti je lako i da postaneš zabludelo jagnje, jagnješce, jedno u majke, kad ti je Kum Zli Usud, mračnjak, prevarant, Padalica nad Padalicama.

Zapita se Zora onomad, a vi znate kad, zašto kuče arlauče, pa pojuri vuka koji je na Mesec lajao, a vuk, videvši je onako lepu, prenerazi se pa pobeže, al’ kako je on sa Usudovom armijom večerao, naćera ga armija – zar ti bežiš, vuče, vučino stara – i nije ni važno šta su mu još rekli, jer novo vreme dođe, a vi znate koje. Pa se vrati vuk i opali kandžama Zoru a on joj posta Sunce a ona njemu predvodnica kočija, a iz rana njenih ceo svet poteče, a Kum se radovaše, jer kumova je kapa od smrdljivog blata.

I udaraše se tako vuk-sunce i zora-bludnica i istorija sje tekla u Nedogled, a pijani opančar se kune da sam sve pomešala, jer to uopšte nije bio vuk već je bio tigar, a tigar je bio polovicom lav a polovicom jelen a zora je bila njegova nemirna ovca, ali sve to nije važno jer se treći koji priča priču kune da se ništa od toga nije desilo, već da je vuk isto što i zora, a zora isto što i sunce, a sunce isto što i danica a danica isto što i kum a kum isto što i jelen a sve je to zapravo čovek ona lična zamenica JA i svima jebo pas mater ali mater je isto mogla da bude pas, sve to zavisi od toga da li vladaš ili se odnosiš al vladar mora vladati u odnosima jer inače nema nad kim da vlada, a opet, „nad“ i „pod“ je isto i sve je to manje važno, jer sada samo osta pesma i uspomena

Šta se tera u gori zelenoj

I da l je to gora zelena

Il je glava čovečija

Il je srce čovečije

Da l zvezda tera meseca

Il mesec tera danicu

Il ja teram tebe

Il ti teraš mene

Ili ja teram sebe

I ti sebe isto

Sve je to manje važno

Jer svi likovi sa istog nivoa dođoše

I jer

Teraćemo se još.

Laku noć, srećni care.

Autorka: Anamarija Milovanović

Foto-izvor: Pinterest

Related posts

Leave a Comment