u milionima gradova ljudi skrivaju pogled od sunca i nose naočare kao da je sunce najstrašnija stvar a opet svako od tih slabića je predodređen za nesto da je moj bog odraz mog lica dok gledam u kašiku mornari bi mi svilenim maramama mahali gejše bi mi ljubav nudile žonglirao bih meteore i jeo željezo a tebe bih zaboravio pre nego što sam te upoznao govorio bih ti da si glupa da me ostaviš na miru i da prezirem miris ruzmarina ali moj bog nije odraz mog lica dok gledam…
kada neko umre pomislimo neka ide po redu a kada se red ne ispoštuje malo toga ima da se kaže na našoj sahrani jedan će muškarac podici kažiprst i reći dosta sa pričama o redu za mene red ne važi nemam red jer sam sterilan dobro je da svaka reka ima svoje ime jer drugačije ne bismo znali na čijim obalama smo se dodirivali i pravili taj red već par godina ne možemo ali meni se i dalje diže kad pomislim na te obale živiš u postelji bolesna pružam ti…
ponudio sam žulijet da platim kartu ali ona je rekla zašto kad sam ja iz švajcarske u tramvaju žena prosi govoreći 20 dinara za lek za moju ćerku njeno lečenje za moju ćerku njeno lečenje njen lek 20 dinara u tramvaju niko nema 20 dinara ili ne želi da joj da osim žulijet setio sam se svoje majke koja mi je jednom prilikom takvim tonalitetom rekla ostani u plićaku ne idi duboko sava je nepredvidiva progutaće te vir ali nema virova u savi, mama poješće nas mrak progutaće nas siromaštvo…
ležao sam nepomično obliven hladnim znojem dečaci su se i dalje tukli a ja sam ležao plavom dečaku je ispalo oko plačnim glasom vikao je zvaću tatu, zvaću tatu ali tata nije tu mene su oborili ali jednom dečaku sam slomio zub tri devojčice preskaču lastiš posmatram njihove tanke noge kako se ljuljaju na obdanici veliki je odmor i sve je uobičajeno plavi dečak vrišti bez oka niko ga ne čuje i ne mari za njega gledam ga kroz trepavice i razmišljam znam kako izgleda slomiti zub nekome Autor: Bojan…
