Oznaka: poezija

Intervju: Radojka Plavšić Ranković – Pesnici dele sudbinu svog naroda, svog jezika i to je i jedro koje nas održava na površini i sidro koje nas odvlači na dno

Administrator

„Čupava Keleraba“ beleži još jedan intervju. Naša sagovornica je ovoga puta Radojka Plavšić Ranković, pesnikinja koja će uskoro izdati i svoju prvu zbirku pesama. Otvorile smo različit niz pitanja, a neka od njih su: pitanje tradicije, te pitanje o koherentnosti naše pesničke scene, kao i egzistenciji pesnika i pisaca u Srbiji. Nešto više čitajte u nastavku koji sledi.   Da li se pesnik rađa ili se to može postati vremenom? Neka moja intuicija mi govori da se pesnik ne može ,,postati“, već eventualno ostati ili ne ostati. Na pojedincu je…

Intervju: Miloš Janjić – Zabranio bih estetiku i samoprocenjivanje, jer nismo dovoljno kompetentni da sebi damo (nisku) ocenu

Administrator

Kažu da je nedelja dan za odmor i opuštanje, no nedelja je takođe i dan kao stvoren za kreativnost. Zato smo moj sagovornik, Miloš Janić, i ja nakon dugih pregovora odredili da poslednji dan u sedmici bude posvećen ovom vrlo nadahnutom intervjuu. Po već utvrđenoj tradiciji ovdašnjih okuplanja našli smo se na ćuvenom beogradskom sastajalištu – kod Konja i krenuli u potragu za nekim mirnim mestom na kome će teći naša prča. Nakon kraćeg lutanja poslužili smo se duhom nomen est omen principa i uputili ka kafiću “Čitalište” (Inače “Zaječarac”…

Poezija: Brojim

Administrator

(Unazad/unapred) brojim naše susrete i zagrljaje, naša srkanja i zalogaje, brojim naše sedanje i ustajanje, naše čekanje i stajanje, naše prekide i trajanje, naše nepromišljenosti i kajanje. Naša uspavljivanja i buđenja, naše svađe i međusobna suđenja. Naša čišćenja i prljanja, naša proračunavanja i srljanja. Treptaje i ćutanja, beskonačna lutanja, i celih rečenica gutanja. Našu sitninu nakon kupovanja, Ispijen alkohol i noćna ludovanja. Sva iznenađenja i divljenja, sve ravni naše i iskrivljenja, merim jačinu sile gravitacije i trenja. Naše male predaje, pa ko kome više daje! Sve sakrivene sablasti i aždaje.…

Poezija: Tišine sumraka

Administrator

Ćute tišine koje su rekle sve što se moglo reći između odbleska i svetiljke tinja jedan korak nedostajanja u koji su utonule ruke zavučene u širine kaputa. Namignem mesecu sa oba oka zažmurim zamislim da plešemo po aveniji klavirskih dirki sjaje se kapi kiše iz kojih sanjaju dve-tri pesme o svom svitanju kada padne mrak isključe se sva svetla iza očiju otplešu još dve note od svetiljke do klupe utišaju se i odu na spavanje.   Autor: Ivana Pantelić

Milan Rakić – pesnik, diplomata, gospodin

Administrator

Pesniku Milanu Rakiću prilazimo sa dubokim poštovanjem. Bio je to u srpskom pesništvu prvi pravi pesimista (prema ondašnjem shvatanju), pesnik i gospodin s pedigreom, iskreni rodoljub, uspešan diplomata… Uveo je pesimizam u srpsku poeziju, da bi samo nekoliko godina docnije ispevao poletne stihove o „silnim oklopnicima“ kako bi svoje „prelazno pokolenje“ pripremio za „poslednji boj“. Napisao je pedesetak pesama. I to je sve. Ni jedan jedini spev, ni jedna drama, ni jedna pripovetka, a kamoli roman! I dok se za većinu srpskih pesnika može slobodno reći da su bili „književnici“…

Poezija: Hamlet je među nama

Administrator

Tragično srećan momak živi u ovom gradu, gradu mračnih ulica, gradu popločanom smrskanim kostima izgubljenih iluzija…   Sećam se budućeg danskog kraljevića iz vremena njegovog boravka u gradu svetlosti…   Umetnik, sa duhom bez dostojnog protivnika, stvara svoje okruženje: ljudi su ljudi, kuće samo gomila betona i cigala, sve je kako treba da bude…   Košava napravi haos i lom: ljudi postadoše kuće, kuće mravi, čisti stvorovi, najviše prljavi…   Vizionar budućnosti, gledam iz prikrajka, sprema se da remek-delo stvori, samo za još malo snage, samo za još malo volje,…

Poezija: Papuče za kraj sveta; Ima li tome kraja; Do kraja sveta

Administrator

PAPUČE ZA KRAJ SVETA Jovici Aćinu trebao bih kupiti nove papuče za kraj Sveta koji sam krenuo u snu da popisujem on se nalazi tu tri bloka dalje negde na kraju ulice Dragoljuba Milinčića ili Borivoja Milića nisam baš siguran ali znam da se upravo tu iza tih sasvim običnih imena krije kraj sveta u koji sam zalutao IMA LI TOME KRAJA Neka Sunce priđe bliže. Neka i sam taj čovek priđe bliže. Šta bi, dođavola, mogao da čita taj čovek? Rejmond Karver uvek ili gotovo uvek kada mi je…

Poezija: Suša

Administrator

Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana, Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera Graditi ruševinu na ostacima njene sestre Pucati nepodmazanom cevlju u brata Naoštriti nož i seći meso životinja Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života Sklanjati se od svetlosti koja peče oči Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike Prikrivati mesta ispucale kože Gledati ožiljke kako se presijavaju Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog Smejati se površnosti razuma Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše Udisati miris mokre betonske prašine Zaviti cigaru i opeći prste šibicom Sedeti na…

Intervju: Mirela Bašić – Živim, osjećam i mislim književnost

Administrator

U sklopu još jednog intervjua „Čupava Keleraba“ pripremila je razgovor sa pesnikinjom Mirelom Bašić. Razgovarali smo o različitim temama – na koji način je poezija oblikovala i uticala na Mirelin život, te o stanju na pesničkoj balkanskoj sceni. Takođe, bilo je reči i o pesničkim uzorima, kao i o umetnosti i njenom uticaju na stvarnost. Uživajte u nastavku.   Sa koliko godina ste otkirli Vaš pesnički talenat i gde se sve možemo upoznati sa Vašom poezijom? Kada je u pitanju poezija, a samim tim i svijet književnosti, moram priznati da…

Poezija: Crna mandarina, Novi dan i Đavolja jaja

Administrator

CRNA MANDARINA Usta su ti puna komadićima mandarine pljuckaš njene semenke po hladnom betonu gde su stala tvoja pomalo žabja stopala taj beton je tvoja otadžbina kao i taj balkon taj trenutak za njih si spremna da rađaš i braniš svako seme je gorko kada se zagrize zato što dolazi iz lepljive zemlje beli se kao kost od koje nastaje prah možda je zato i lakše da se ispljune izdrka i pusti da padne na plodno tle NOVI DAN Šah ti je ispod kreveta pištolj i nož u ormanu (samo…

Poezija: ***

Administrator

Ludo je sanjati Ispod deset slojeva utabane zemlje. Iznad se njišu krovovi I prozori prefarbanih kuća. Iznad se dižu oblaci I rađaju nova svanuća. Iznad se dižu zidovi Između duša i duša. Ludo je sanjati ovde gde život baca sanjare. Vrtlozi buncanja srca šire se ispod kože, I Bože, vičem: – Bože! Hladne su ove jave za nežne snove što nežno dave. Diše se ispod deset slojeva Izljubljene zemlje. Izgubljene reči vuku svoje smrti, U daleke krajeve očiju. Autor: Ivana Pantelić