Oznaka: poezija

Poezija: Besramno

Administrator

Kradeš mi pogled besramno uvlačiš se u stjenke moga krvotoka kliziš… hihoćeš se podno zjenica mojih i ispuštaš zvuke uzbuđenja zar si tako sretna? besramno skidaš sve loše s mene i nudiš mi čarobni plašt dobrote nemoj svatko je pola vrag pola anđeo neće me život maziti ako budem predobra radije mi daruj butelju vinjaka i jednosmjernu kartu do Pariza i dopusti da te odvedem gdje nitko nije – u apartman koji počiva na adresi „Duša 17L“   Autor: Josipa Lesinger Foto-izvor: Andreas Serano „Krvotok“

Poezija: Papirno odelo; Kod Dantea; Pulmones

Administrator

PAPIRNO ODELO Lažno skrivene golotinje Hodaju božje kreacije Ulicom šetaju konci i šiće Slučajno odabrani za modni detalj sadašnjice Zakrpa u velikom stilu Na pozorišnoj zavesi Unutrašnjim organima Tek da krv ne pokulja Glumeći zdravlje umiru glumci Ah, taj Breht Koji je zver pustio u publiku Zakrpe na mapama naših domovina Klovnovi pretvoreni u maskote Bog je znao šta radi Kad ti nije dao više od Deset prstiju na rukama KOD DANTEA U smrdljivoj bolnici nemaju vaj-faj a izgleda ni dovoljno sredstava za čišćenje Kuga kao da još uvek šeta…

Poezija: Povratak sa žurke

Administrator

Ulice su crne ne znam gde su nestala svetla Neko je razbio reklamu za novi film o Supermenu Muzika je mrtva ne čuje se ni dosadna muva Usnama spojene glave zaljubljenih  parova plivaju u barama Pijanci ispijaju zadnje kapi rakije, hvataju me kotrljaju niz ulicu, od smeha umiru padaju Kobeljam se iz gomile uredno sterilisanih tela Penjem se na drvo idem da spavam. Autor: Zoran Antonijević

Poezija: Poetika ruševina; Snoliko stanje; Hipnoza čula; Konopac u boji mamine haljine

Administrator

POETIKA RUŠEVINA Otkrivam ruševine kao tekst. Dišu. Pamte. Struktura kao niz materijalnih elemenata Naslućujem odsutnu stvarnost. SNOLIKO STANJE Idealizirana sam tvojim očima Vučija šapa oslikana na mom tijelu Bez želje za traganjem pristajem biti Dijete izgubljeno u tvom vremenu. HIPNOZA ČULA Hipnotičnim  nadrealističkim snimkama Pričinjavaš  rasplinuće svakog straha Daješ mi razloge za bezuvjetno prihvatanje Svijeta u malom, tebe u svijetu. KONOPAC U BOJI MAMINE HALJINE (Erlend Lu) Kupila je zeleni konopac Solidan, čak elegantan Baš zeleni, zbog mamine haljine One koju je stalno nosila Tad je nekako najviše bila Mama…

Intervju: Ivana Pantelić – U zatvorenosti nema ničega, sebe treba dati drugima bar kroz reči

Administrator

„Čupava Keleraba“ je u protekloj godini imala prilike da razgovara sa mnoštvom sjajnih i kvalitetnih kreativaca, naročito onih pesničke orijentacije. Velika većina je potpuno neafirmisana i slabo poznata domaćim pesničkim krugovima, pa i široj javnosti. No, upravo oni svedoče da ova zemlja ima šta da ponudi, samo je pitanje na koji način dopreti do vrha medisjke pažnje. Internet sadrži raznovsnu ponudu sajtova i za svakoga se može naći po nešto, pa tako i na polju kulture postoji širok dijapazon mogućnosti, ali ponekada nije dovoljno samo poslati tekst ili napraviti sajt…

Poezija: Promena ravnoteže; Loše namere; Brada

Administrator

PROMENA RAVNOTEŽE za D.M.T. Drvena stolica se lomi upravo dok se ljuljaš na njoj poput debelog i čupavog uškopljenog mačora kome si odsekao brk naslon puca upravo tamo gde su ti leđa pad je uvek neočekivan beskonačno brz LOŠE NAMERE Osećaš po mirisu svoje kože neki požar će uskoro doći buknuće u kukuruzu ili žitu spaliće šumu ili letinu ispucali sitni ostaci nalik na tvoje prozirne šake bedne žetve lelujaju u žegi uzdišu iscrpljena stabla koja su osakatila ludilo ili pohlepa neki požar će uskoro doći svejedeno loš buknuće pred…

Poezija: Ćutanje

Administrator

Ćutao sam jer nisam mogao da kažem istinu jer sam osećao prezir prema rečima i video radost u tišini udaljavao sam se od prigušenog zvuka laži na meni je bilo da odlučim hoću li pustiti da sve ide svojim tokom ili ću još malo ćutati sve je trebalo da bude odigrano kako treba – k’o po špagi kako bi se reklo ali ništa od toga ni od jednog poteza nema vajde geniji uvek su voleli da igraju prljavo – ali opet da zbore istinu ili prosto nekada da ćute jer…

Poezija: Svici ljubavi

Administrator

Otvorio sam širom prozore moje duše, Sve puteve koji vode ka mom srcu. Pustio sam povetarac da me omađija Raskošnim mirisima rascvetalog cveća. Jutro je utkalo zlatne niti U moju kosu boje meda. Pustio sam da svici ljubavi ponove svoj poj Uz cvrkut razigranih ptica na grani I podsete me da postojiš, da si tu kraj mene. Ti si moja istina koju sam kao glinu Oblikovao svojim rukama, Onako kako to meni odgovara. S tobom sam naučio da dišem, Da odbacim crne misli što dalje od sebe I da srce…

Poezija: Umesto poklona za tvoj rođendan

Administrator

Zaključaš li vrata, Baciću se kroz prozor. Zatvoriš li prozore, Kroz ključaonicu će se provući moja malena duša. Zapušiš li ključaonicu, Bežaću kroz rupice sa tuša, Kroz rupicu za miša, Kroz rupice od snova Što oteo ih zaborav. Bežaću gde god! Gde god! Zapušiš li ključaonicu! Probala bih i kroz dimnjak, Ali on je preširok Za moju malenu dušu. Kad dođe Deda Mraz Setio bi se mene. Nikad se više ne bi radovao darovima. Iz svakog bi kričala moja malena duša. Rovila bi svom silom kroz stablo jelke, Rušila i…

Poezija: Odbijam da se setim priče; Nesreća do kraja; Vratila sam vreme

Administrator

*** Odbijam da se setim priče prevedene na tuđe jezike slikovito živim govorim znacima ispruženim rukama provučenim kroz mreže gledam lica gledam oči časovi prolaze imena nestaju sve zadaje bol ništa ne ostavlja trag a rekli su slomićeš se kao svi drugi što su Savijam se ostavljaju mi dan i noć i ćutanje I kosu između prstiju nadaleko šapućem o strahu suprotstavljam volju zaključanom jeziku bez prilike da ikom pomognem zaboravljam sve sto želim Mnogi ništa ne zaboravljaju sem ruku na tuđim ramenima nadžive svoju senku jer postoji hiljadu načina…

Poezija: Dobrovoljni davalac spretnih okolnosti

Administrator

(Traži se!) Ničem na stepenicama, ulicama, raskrsnicama, pored prozora, iza odškrinutih vrata, u ljetnim mjesecima sa sušom u očima, uprtim ka nebesima, u bespućima, neizgovorenim pitanjima, suvišnim izgovorima, u pukotinama zidova, utočištu staklenih klikera, na napuštenim dječijim igralištima, u djetelinama koje još vjeruju bajci o srećnim listovima, u šumskim potocima, tajnom pojilištu čarobih štapova. Ničem u onoj kolibi u kojoj su se ohladile obje večere spremljene za tebe i tebe zakašnjelog zbog bogate ponude životnih sniženja i rasprodaje bliskosti na pladnju varljive mudrosti. Ničem u pjesmama o nama, rumenilu pupoljaka,…