Biti malo zrno peska u tom moru košmara. Leteti i plutati Novim svetom bez predaha. Tražiti reči… i osećaje… a u saksiji se skuplja grudva. Zatvoreno klupko besa i krvi. Stoji na ušću leve i desne pijavice. Bruji. Govori: stani! Ali ne. Čovek bi sve dao za to malo zrno peska, za taj jedan delić peščanika i poklopljenih skazaljki. U vrtlogu strasti…samo jedno zrno. Za tango kroz crveno. A šta posle? I kuda? I gde leći? Jer kad obuzme malaksalost tišine…usne grizu usne. I povratka nema. Autor: Nevena Radnovanović