Eh, moja Natali. Nekad smo živeli. Nekada ljubili. Alkohol boji naše očne kapke. Izgledamo kao klovnovi. Ja kralj, a ti kraljica karnevala. I svuda je muzika, muzika, muzika. Šapat duhova. Dolazak Velike vode. Groblje na našem putu dok te držim za ruku. Kraljica moga karnevala. A onda nas razdvojiše Tebe na Istok. Mene na zapad. Tebe na kolac. Meni ekser u čelo. Tebe osudiše na ropac, a mene na tišinu. O, Natali… Napraviše od tebe stolicu. I ukrasiše je mojom kožom. Dok sam ćutke ležao u lokvi krvi. I smejao…
Poezija: Natali
