Na scenu stupa Inkvizitor noseći Recept i Veliki ekser.
„Kada prikucaju, prvo osetiš bol u glavi, on se stvrdnjava, i započinje svoj put kanalima Venecije dok dva vodnjikava ogledala reflektuju Maske. U boji. Kolorit i dugu Italije, dalekog teatralnog predela. Odbrojava svoj početak Karneval.
Bol visokom štiklom hoda ti putem ključne kosti i raspršava se kao paunovo perje, svileno klizeći niz delirijum kroz mrežu vena.
Potom ti otkažu noge. Sediš kao lutka na koncu jednog papetijera osećajući lavinu mrava kako ti gmižu tamo negde iza pregiba, da bi ti se ugasio stomak. Melasa ispada iz rupa, a otvaraju se nove, sve veće zjapeće crne rupe iz kojih curi život. A ti gledaš i puštaš ga da vijori i znaš da je to nikad više.
Na kraju grudi bljuju vatru. Žar tinja kroz puteve uzdaha i osećaš vrelinu Sahare i ukus tuarežanskog crvenog peska. I bivaš zarobljen, omađijan tim peskom i veličinom dina koje nisi osetio u svome ja pre Velikog eksera. Boriš se da osetiš još samo na čas to vrelo sunce koje još uvek nenadano tinja u grudima i momenat se pretvara u Večnost.
Završetak procesa je veličanstven. Udaraju barkod na čelo, papetijer te podiže i spušta u izlog gde svoj vek sediš skupljajući prašinu.
I da. Ovaj zaleđen osmeh na licu ne boli više.“
Vreme u Veneciji je osunčano, a karneval može da počne.
Autor: Nevena Radovanović
Foto-izvor: Wikipedia
