Jedne večeri druge decenije novog milenijuma igrala sam neobičnu vrstu šaha sa Miloradom Pavićem. Činjenica, od vitalnog značaja za razumevanje ove priče, jeste da Pavić više ne hoda među svojom krvi već gotovo punih šest godina i da sam ja četvorostruko mlađa od njega u životu. Druga važna činjenica jeste da sam ja samo još jedan Neodređeni Neko, prijemčiv jednom polu recepcije dela, a da igram igru sa gorostasnim androginom. Sa Pavićem nemam nikakve veze, osim jedne čudne okolnosti – kriv je za jednu od mnogih mojih smrti. U san…
Proza: Jedna šahovska turbulencija
