Biti malo zrno peska u tom moru košmara.
Leteti i plutati Novim svetom bez predaha.
Tražiti reči… i osećaje… a u saksiji se skuplja grudva.
Zatvoreno klupko besa i krvi.
Stoji na ušću leve i desne pijavice.
Bruji.
Govori: stani!
Ali ne.
Čovek bi sve dao za to malo zrno peska,
za taj jedan delić peščanika i poklopljenih skazaljki.
U vrtlogu strasti…samo jedno zrno.
Za tango kroz crveno.
A šta posle? I kuda? I gde leći?
Jer kad obuzme malaksalost tišine…usne grizu usne.
I povratka nema.
Autor: Nevena Radnovanović
