Poezija: Natali

Eh, moja Natali.

Nekad smo živeli. Nekada ljubili.

Alkohol boji naše očne kapke. Izgledamo kao klovnovi.

Ja kralj, a ti kraljica karnevala.

I svuda je muzika, muzika, muzika.

Šapat duhova. Dolazak Velike vode.

Groblje na našem putu dok te držim za ruku.

Kraljica moga karnevala.

A onda nas razdvojiše

Tebe na Istok. Mene na zapad.

Tebe na kolac. Meni ekser u čelo.

Tebe osudiše na ropac, a mene na tišinu.

O, Natali…

Napraviše od tebe stolicu.

I ukrasiše je mojom kožom.

Dok sam ćutke ležao u lokvi krvi.

I smejao se.

Pokrili su te. Dobro je. Neće ti biti hladno.

 

Autor: Nevena Radnovanović

Foto-izvor: Piterest

Related posts

Leave a Comment