Oznaka: Autor: Milica Janković

Proza: Srećna žena

Administrator

Ti si slika i prilika savršene žene. Obrazovana si, rečita, duhovita i uvek nasmejana. Taj osmeh nosiš kao bundu. Kao čizme, haljinu, šminku ili rukavice. Kao sliku koju si o sebi naslikala. Nikad ne izlaziš iz kuće pre šminkanja, antidepresiva i kafe. Nikad ne bi priznala da imaš te rituale. Naglašavaš svoju sreću pred svima, uvek, uvek. „Srećna sam…“ „Ja sam stvarno ispunjena žena. Srećna sam u svojoj koži“ – Govoriš to naglašavajući reč; „srećna“ Kao mantra, kao bunda, kao šminka i ta sreća te prati kao tvoja slika. Kao…

Proza: Dugme

Administrator

Godinama je trčao za mnom kad odem u kupatilo da se tuširam. Bez reči, bez kucanja ili smejanja. Samo se prišunja i ugasi bojler kao da je to nešto sasvim normalno, nešto što svi rade i što se podrazumeva. Jedan njegov komšija je nastradao dok se kupao zato što nije to dugme oborio dole. Prvo je pričao: „Gasi, Milice, ne bi bilo lepo da pogineš“, Ali brzo je shvatio da nema vajde od priče, pa je počeo samo da ide za mnom i gasi. On gleda TV ili igra igrice.…

Proza: O knjigama

Administrator

Sve što mi nije dao život dale su mi knjige: Dobar rečnik, Iskustvo, Putovanja u svakakve zemlje i gradove, Kroz prošlost, Budućnost i neku drugačiju sadašnjost. Knjige su mi omogućile da osetim: Prvi i drugi svetski rat, Život tokom Napoleonove vladavine, Revolucije, Zatvore, Izbavljenja, Utapanja, Borbenost, Kafane, Crne i bele noći kroz dane, Viktorijansko doba, Rimsko carstvo, Putovanje kroz vreme, Život na pustom ostrvu, Život sa dalekim plemenima, Život na izmišljenim planetama, Život u prelepim i divljim krajevima, Život u surovim uslovima u kojima moraš dobro da napregneš mozak i…

Svetli primeri tamnog vremena

Administrator

Memorijalni centar „Jad Vašem“ je osnovan 1953. godine s ciljem da očuva sećanje i dokumentuje istoriju Jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije formirana je komisija za proglašenje „Pravednika među narodima“ koja dodeljuje povelju za hrabrost i medalju. Medalju „Pravednik među narodima“ dodeljuju država Izrael i memorijalni centar „Jad Vašem“ pripadnicima drugih naroda koji su tokom holokausta pomagali jevrejskom stanovništvu da preživi. Malo je poznato da su takve medalje stigle i u porodice sa ovih prostora, a još manje su poznate njihove priče o situaciji tih godina. Do…

Pet minuta u medijima

Administrator

Kada bih dobila svojih pet minuta u medijima koje mogu da iskoristim kako god poželim potrudila bih se da svaki sekund posvetim podršci onima koji žele da odu kod psihologa/psihijatra, a iz nekog razloga nisu dovoljno jaki da urade to. Znam koliko je meni bilo teško, ali znam i da nisu svi bili odlučni u toj nameri kao što sam pre šest godina bila ja. Prva tri minuta bih posvetila ohrabrivanju onih koji misle da bi trebalo da odu, ali ne znaju gde da krenu, kako da počnu… Zadnja dva…

Ne znamo zašto Bočeli nije razgledao grad, ali znamo da je mogao to da uradi

Administrator

Upravo na različitim frontovima pratim rat koji se vodi među ljudima na temu: „Da li je Andrea Bočeli razgledao grad i zašto nije?“ Pratim kako slepe i slabovide ljude koji pišu o tome – tako i portale. Ima tu svega i svačega, ali prvo moram ukratko predstaviti gospodina pevača. Andrea Bočelli je rođen 1955. godine u mestu Lajatiko. Nakon jednog incidenta kao dečak je ostao bez vida. Napustio je pravni fakultet da bi se potpuno posvetio muzici. Novinarka Nove Tv je Andreu pitala da li je razgledavao Pulu nakon koncerta, a on joj je rekao: „Joj, nisam.“…

Praznici i depresija

Administrator

Dok sam bila u depresiji najviše mi je smetala praznična euforija. Delovala mi je nekako izveštačeno, napucano… Mislila sam da je ljudi samo umišljaju, da tim putem idu da bi pobegli od stvarnosti, jeli, pili, dobili koji slobodan dan… Teško sam se nosila sa njom, to je dugo trajalo. Nije lako prolaziti ulicom u kojoj sve trešti, zvoni, smeje se i leti neki svoj let dok ti padaš, ne znaš gde si, ni ko si. Deda Mrazevi koji hohoću na ulici. Prijatelji koji pričaju gde će ići i s kim…

Srce Beograda su bolnice, fontane su oči

Administrator

U novinama pišu da je simbol Beograda ova nova fontana, a ja sedim i razmišljam o tome šta bih želela da predstavim ljudima kao srce glavnog grada. Meni je to srce svaka bolnica, Urgentni centar koji me je više puta primio i u figurativnom smislu previo posle ponoći. Ko zna koliko je ljudi još u toj ustanovi otrgnuto smrti. Moždani i srčani udari, hronične teške bolesti, prelomi… Tiršova i Institut za majku i dete – koliko sam samo puta nosila tamo rezultate, radila pretrage, i ko zna koliko je nas…

Ljudi: Slepi u pesmama slepaca

Administrator

Kao neko ko se delimično kreće u krugu slepih i slabovidih, a pritom se i amaterski bavi pisanjem dajem sebi za pravo da na neki način doprinesem osvešćavanju društva na tu temu. S vremena na vreme pišem o odnosu običnih ljudi, medija, institucija i ostalih grana ovog društva prema slepim i slabovidim osobama. Na svojoj koži sam osetila znoj nakon mukotrpnih razgovora, ubeđivanja, prepiranja i dokazivanja kako pred ljudima koji vide – tako i pred ljudima koji ne vide. Danas želim da pišem o pesmama u kojima se spominju slepi…

Proza: Četvrti sprat, prozor, vi i ja

Administrator

Gledao sam sa prozora na četvrtom spratu kolonu vozila koja se tog predvečerja sporo kretala kroz centar. Crvena svetla polako su se micala i svojim putem odlazila. Ti ljudi išli su putevima svojih života automobilom, ali bilo je i onih koji su išli pešaka, svojim nogama u starim patikama. Svi su oni znali kuda idu ili su se barem pravili da znaju. Svi su imali neku pretstavu o svom životu, baš svi u tom gradu osim, naravno, mene. Dve policijske patrole se provukoše i po nečiju sudbinu odoše. Malo kasnije prođoše i kola hitne pomoći…

Ljudi: Osamnaesti nije svadba

Administrator

Proslava osamnaestog rođendana danas se, izgleda, vrednuje više od svadbe. Pozoveš muzičare, trubače, plesače… Pozoveš svu rodbinu, svoj i njihov komšiluk. Pozoveš deset kamermana i fotografa. Potrošiš toliko novca da posle grcaš u dugovima. Proda ćale kola, baba zlatno lanče koje joj je njena baba dala. Čemu to ljudi, ej? Šta ti lično dobijaš tim punoletstvom? Prosečan sin ne dobija ništa posebno. Živiš još uvek pod ćaletovim krovom i to počinje da ti se nabija na nos. Tražiš posao ili nastavljaš sa svojim školovanjem. Većina poklona nije vrednija od same proslave. Društvo ti donosi vino, babe košulje, a stričevi i ujaci…