Poezija: Pratilac

Ne razgovarajte sa mojim pratiocem,
Jer i ja Vas odlično čujem,
A on ne zna da l me boli glava,
Da li sam piškila,
Kakila…

On je samo osoba koja sada ima vremena,
Koju poznajem,
Koja je mogla da pođe sa mnom,
Da mi pravi društvo,
Objasni put i prostor.

Ne pitajte me gde su mi roditelji,
Da li su Vas u tridesetoj to pitali,
Da li i Vi to druge pitate,
Ili samo „Ovakve“,
Poput mene.

Ne mora on da me „Stavi“ da sednem,
Počela sam da sedim sa šest meseci,
Pa mogu to i sama,
Samo nam recite gde da čekamo,
Koga i zašto.

Nisam metar drva,
Pa da me pomeri,
A nisam ni gluva,
Ni strankinja,
Da mi treba nekakvog prevoda.

Ne zna on moje dijagnoze,
Niti simptome,
On je samo sa mnom doš’o ovde,
A posle ćemo svako svojim putem,
Svojim obavezama.

Nije mi brat,
Niti mi je otac.
Mogu li ja prijatelja
Ili dečka da imam?
Samo želim to da znam.

Jer nas dve smo,
Koliko shvatam
Tu negde,
Generacija,
I nisam mnogo od Vas drugačija.

Samo imam pratioca,
Ali ne i staratelja,
Medicinskog stručnjaka,
Pravnog zastupnika…
Samo dečka ili prijatelja.

On je došao sa mnom,
Ali sa pola puta se vraća sam,
Jer ne zna da li me i koliko boli glava,
Da l mi se kaki ili spava,
I ne mora to da zna.

Gde ću posle,
Briga ga.
Pratilac je samo osoba,
Član porodice ili prijatelj,
Ali ne i Bog koji mora da zna sve.

Foto: Pinterest

Autorka: Milica Janković

Related posts