Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Komšija Godo

Administrator

Na glavi ptica pravi gnezdoPacov se uselio u stomakBube ulaze u uvoMravi su mi u dupetu Nepomičan, danima stojim na uliciNa istom mestuČekam hitnu pomoć, da me odvezeu nepoznatom pravcu Niko ne dolaziJa i dalje čekamNeću odustatiČekaću koliko god bude potrebno Kad budete mogli, vi dođiteNema žurbeNadam se da još uvek ima mesta O, eno komšije Godoa!OdlaziI on je odustaoNisam to očekivao od njegaLjudi se menjajuJa ne!Neću se pomeritiNi makacČekaću ovde dok ne postanem prah Nemojte me zaboraviti Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Alienatio

Administrator

Znaš li da negdjepostoji jedanogroman svijetograđen trnjem i zidinama u čijim malim, a dubokim pukotinamaniču božuri i divlje ruže znaš li u njemu da nikog nemasem oka dva prozirne boješto vide lice u oblacima ijednih malih pokislih rukukoje u noći miluju nebo znaš li da zemlja tu ti je rodnaiznikla travu zgaženu čežnjomi za nju jastuk je prikovala nakojem spava poznat ti neko znaš li koliko sjemena tvogse u toj travi posadilo znaš li da ime ti je vezenou jastuk taj na kom se snilo i da te mnogo, beskrajno…

Proza: Vile ispod stare kruške

Administrator

Rat samo što se završio. Sve je još mirisalo na svežu krv. Svaka njiva vranjska kao da je isparavala mirisom vrele krvi kojom je potopljena. Svaki stog sena koji je stajao kao dojučerašnji bugarski vojnik delovao je kao da želi da ispriča neku neispričanu priču. Leposava je tog jutra kao i obično krenula sa decom na njivu. April je mesec, imalo se šta raditi na njivi. Svojim vrednim rukama je zasadila svaki luk koji je ponela tog jutra. Svaka leja je bila prava kao da je merila nečim. Nije se…

Poezija: U srcu borbe Crvenog sunca

Administrator

Sa prave distancevidiš ih i sama,iza svake granicegde se lomi tama. Shvatila si konačno,mene zanemari,koliko je mračnona izvoru svih stvari. U slapu tvog zraka:vino, masline, blud;svetice na poljima maka,pobede, uzaludan trud. Ni svi drhtavi darovi,ni osmeh da izmame,ne razumeju robovi –borbu svetla iza tame. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević

Poezija: Uhranjena pjesma

Administrator

Proniknuo sam u tajnu Pjesmei postao stih zalaska sunca.Ljubav ljudska i krv nečijajer tako ću u svakoj Pjesmi biti nazočan Pronutrio sam iznutricu strofenapokon ispunivši vječni svoj sanpostavši smisao slatke rječitosti A kada sam se pojavio u svojoj Pjesmiostao sam nedohranjen Jer nisam pravodobno shvatioda vrijednost je u težini stiha  Stoga su mi riječi Ooodsaaad taaaaakooo deeebeeeeleeeee Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin

Poezija: Cela

Administrator

Daj mi deo sebe.Malo parče tvoje kože.Delić tvog sna.Mali prst.Ceo tvoj osmeh.Jednu suzu.Daj mi bar nešto,nešto što ću nositi u džepu svog debelog kaputa…Da me podseća na tebe.Na koru narandže koja miriše u parku.Miris parfema koji cepa nozdrve.Okupano telo.Friško. Toga se sećam dok hodam ovom hladnom ulicom kasno noću.Nema ljudi,samo mrak i ja.I poneki pas.Gladan mršavi pas.Kao ja.Istrošen i bedan…Bez tebe ja ne postojim.Nema me.Ja živim u vazduhu, kao prašina.Vetar je moj dom,zato mi daj parče tebe,da ga zasadim u sebe,da mi ponovo izrasteš…Cela. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Volim je

Administrator

Volim zveckanje njenog britkog hodaNokturno njenih potpetica koje lome svijetDok pleše po tankom ledu, kao da lebdiSpremna da dahom vatru ugasiDok joj u očima tinjaju zvjezdane iskreVolim što iako se plaši, spremna je na sve. Volim tu ironiju u čošku njenih usanaZnak da ispod očiju svoje sive sjenkeNije zaključala sa hiljadu ključevaŠto se ne plaši umora, ni padovaKao mače liže rane svojeSamo frkne i nastavi bez osvrtanja. Volim je kada plače kao dijeteTo nisu suze očajničke predajeTo su kapi rose iz koje se jutro budiA ona kao Jerihonska ruža nanovo…

Poezija: Borba sa stihom

Administrator

Maskirana senka suncaizražava stanje nebaŠkrabotina na papiruiskazuje stanje uma Sunce je uvek u pravupustimo ga neka goriVatru ne treba gasitidokle god nas grejeVoda je autostopervečiti statista Vodopad loših misliobrušio se u mojoj glaviŠkrabotine se množeFikcija postaje stvarnost Lomim olovku u znak protestaNe želim da budem osuđenik u stanuAuto-sprejom, na zidu ispisujem žvrljotineSvrha stvarnosti će oživeti u meniUobličiću dan, da bih razumeo noć Svakog dana poništavam sebesvoje postojanjeloše misli i odbeglog BogaSutra ću pobediti stih Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Cvijet

Administrator

Mirišem te ko cvijetkoji stalno prislanjam uz lice svoje,da po mirisu pogodim ko je.Od jutra do jutra, od dana do danahiljade želja, hiljade rana,a ljubav jedna.Postoje te ruke neke,nevjerovatno nježne,nevjerovatno meke,melodiju ljubavi objasniti znajudodirom, bolje nego stotine riječi. Mirišem te ko cvijetruke ti prislanjam uz lice svoje,tražim onu ljubav koja sahranjujeu meni sve probuđene mrakove.Kad zagrljaji procvjetaju,biću neko drugi u ovoj koži.Do tada prognoziram vrijemesamo na temu ljubavi. Foto: Pinterest Autorka: Nada Matović

Poezija: Bijesnogrizje

Administrator

Bijeli trenuci huče, posramljeni,podno nogu od izrasla šiblja.Dosta mi je onih što su, uramljeni,pustili sjekiri da vratom divlja! Danas se krv slavi na bubnjušto okuplja sve ptice i mora.Podignite gore natečenu zublju,neka zagori nebeska kora! Treba ginuti. Za satove one,za bolesne, za divlje progonešto niću kroz šiblje poderanog tla.Treba narediti nek’ još jače zvone,usprkos strašnim ljubimcima zlau čijem oku noževi se rone. Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin

Proza: Koprivnička košuta

Administrator

Njene crne krupne oči kao krila lastavice su treperile dok je padala pokošena metkom. Njena kratka odsečena kosa natopljena krvlju se slepila za glavu i u tom momentu samo joj je prolazila jedna misao: „Ako me rane, neka bude u nogu. Neka bude i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Saznaće…saznaće da sam….”. Dok su je misli zanosile kao kava olujni vetar, Milunka je pala u nesvest. Ništa više nije čula ni videla. Samo hladan vazduh oko Bregalnice se uranjao u njeno lice. Osećala je još po koji…