Mislim na crvenog mačka,Koji je u stvari ženka,Tigar je njena igračka,Lav je njena senka. Mačak je bio i blondiI narandzast kao šargarepa,I kad je namazan kao brendiZveri joj nisu ni do repa. Bio je obojen i kao cvekla,Sećam se i kao cigla-Odjebi!, samo je reklaI unedogled stigla. Opisujem kameleon mačka,Koji je u stvari ženka,Tigar je njena igračka,Lav je samo njena senka. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Šta osećaš kada stavim prste u tvoje meso?Sačekaj da vidiš da li će vetar srušiti kućuu kojoj visim sa tavanaOstani još malo da izmerimo daljinu našeg pogleda Prsti su ukočeniMeso lagano truliSve miriše na krvMi smo crkotine koje rastu iz rupeDa li želiš da sam mrtav? Izumiru misli mojeKoncima uvezujem kosti utkane žilamaGašenje se odvija brzo, od spolja ka iznutraJe l’ ovo hoćeš? Kradem zemlju od mrtvih, dok gazim uvelo cvećeSmeh je spontana stvar koja se događa uvek u istom danuOtkivam zube radi aukcije, ko udari jače dobija sveI tu…
Nekad tako naiđu crni dani, crni da ne mogu biti crnji. Oko tebe se dešava nešto i ti si imun na ta dešavanja misleći da tako nešto tebi se neće nikada desiti. Ne lezi vraže ili što bi naš narod rekao, nikad ne reci nikad. Odeš po vodu, a dobiješ hleb, odeš po brašno, a pospu te pepelom. Dve godine bola za koje nema leka. Trpiš i ćutiš jer medicina nema odgovora. Ima odgovor, ali pogrešan, a ti si neko ko se razume samo u istoriju , pa veruješ svemu…
Viđamo se vrlo rijetkou smjenama dana, noćiu prolazuhaustorukroz muljavu šofer šajbuna ulici i pločnikuizmeđu dva soliteradva raskršćai naselja u predgrađu Viđamo se mnogo češćena slikamameđu dvije decenijedva zavjetai životašto smo davno pokupilitako brzo, nesmotrenokao žeton za ringišpil Foto: Pinterest Autor: Željka Milinčić
Kako dodirnuti vatru,a ne opeći vrhove prstiju?Kako gledati u Sunce,širom otvorenih očiju,a pritom ne izgubiti vid? Ne dodirivati.Ne gledati.Sputati ono što je u dubini.Okovati u lanceono što želi da pobegnei pridruži se bratskoj divljini.Slomiti neukrotivo.Izbrisati grešku u sebi,načinjenu od Majke prirode,onu koja ruši neumoljiviporedak civilizacije. Ili… Dopustiti Sunčevoj svetlostida kao hitro koplje,bačeno iz daleke božanske ruke,prodre u tamu naše duše.Dozvoliti vatrida svojim nemirnim plamenomdodirne nas.I, možda, tada do pepela sagorita otvrdla, putena ljuska,koja sprečava zatočeno bićeda se krilima odbaci visoko u let.I što guši u nama čudesni glas;Vrisak eksplozijeiz koje…
Mrak, Svetlost, ponavljanjeUstaljenih postupaka,Čežnja za beznačajnim javljanjem,Suze iznad prerađenog maka. Fokusirao sam se na njene rukeZamišljao njihove pokrete;Jauk u tišini izvan besa i buke,Rakije, knjige, cigarete. Tačno sam znao ko je onaBez podataka biografije,Kosmos se zove SimonaI staje u ugao njene fotografije. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Umesto boreŽelim osmehI sjaj, koji se pretvorio u kamen Ne nalazim rešenja za svoju iskrivljenost Temperatura tela rasteGori crvena lampicaUzbudljiv osećaj neshvatnja Crno mastilo se razliva po sobiA mastilo se ne može opratiOstaje mrlja da nas upozoriDa neke stvari zauvek ostaju Sirova stvarnostJe srce koje vrištiSvoju pesmu ludilaU plesu tvojih raspoloženja U mraku vidim svetlostU svetlosti vidim mrak Kapljica mi kvasi dlanŠaka plačeDete vrišti:HOĆU JOŠBIĆU BOLJISLUŠAĆU VAS…SAMO MI DAJTE JOŠ Sakupljam se Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Zovem se Slobodan i to je važno. Moje prezime koje se završava na IĆ u ovoj priči nije bitno. Povremeno živim u Ivanjici, povremeno u Parizu. U putu bih voleo da sam mrtav. Prevozno sredstvo samo me premešta iz jednog prostora u drugi. I, to nije ništa, čak ni optička varka. Kada sam u mestu, ja putujem u sebi. I jedino unutrašnje putovanje cenim i priznajem. Nisam odjednom teleportovan ovde. Mojoj pojavi, na ovom mestu, prethodilo je višednevno mukotrpno putovanje. Bio sam sa njom u Beogradu, na piću. Ona živi…
Ja sam te tražila ja sam te svuda tražilau noći kad je mjesec mladu zori dok svjetluca gradusnuo tih Ja sam te tražila a ništa nisam pronašlatek jedan sekund treptajau prašini od beskrajaza tužan stih Jer tamo gdje si ti ne mogu stići korakomni ruke nisu dovoljneda te taknu Jer tamo gdje si ti ledeni stoje zidovini ognjene strijele dušenisu mogle da ih srušeni pomaknu Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Poezija je svjedok i sudija strog,Pogledu samku krišom se ponudi,Da žubornom slikom um razbudiI čeka na riječi da okrilate. Jedna uz drugu i ko zna kojuStihove slovnim vezom tka,Kao što jesen lišću mijenja boju,Poezija usnule budi iz sna. Kroz krvotok milom putujeDa tijelo toplinu pogleda osjeti,U srcu poetsko gnijezdo svijeI čeka na riječi da okrilate. Jedna uz drugu i ko zna kojuStihove slovnim vezom tka,Kao što jesen lišću mijenja boju,Poezija usnule budi iz sna. Rimom stihove i strofe ukrasiDa društvo u pjesmi pronađu,Suzama dešavanja pokvasiI čeka na riječ da okrilate.…
