Daj mi deo sebe.Malo parče tvoje kože.Delić tvog sna.Mali prst.Ceo tvoj osmeh.Jednu suzu.Daj mi bar nešto,nešto što ću nositi u džepu svog debelog kaputa…Da me podseća na tebe.Na koru narandže koja miriše u parku.Miris parfema koji cepa nozdrve.Okupano telo.Friško. Toga se sećam dok hodam ovom hladnom ulicom kasno noću.Nema ljudi,samo mrak i ja.I poneki pas.Gladan mršavi pas.Kao ja.Istrošen i bedan…Bez tebe ja ne postojim.Nema me.Ja živim u vazduhu, kao prašina.Vetar je moj dom,zato mi daj parče tebe,da ga zasadim u sebe,da mi ponovo izrasteš…Cela. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Poezija: Cela
