Letnji mini-intervju sa Ivanom Glišićem: „Zašto ne volim promocije“

– Ivane, recite nam nešto više o vašim iskustvima sa književnim promocijama?

– Ja sam, Zorane, imao samo četiri promocije…

 

– Krenimo, onda, sa prvom!

– 1974. godine zavičajne pesme „Svadbarenje“. Opremio i ilustrovao Milić od Mačve, a recenzija Mike Antića. I doveo slikar Milić od Mačve Miku Antića, Vaska Popu i Zorana Radmilovića da kazuju o knjizi, u Klubu zavičajnih studenata Šapca…

I, zamisli, otkažu promociju po direktivi Komiteta! Jer, svi smo mi bili takozvani Crni talas u umetnosti. Pa, smo otišli u Beograd i imali promociju kod Zorana Radmilovića. Nažalost, nismo imali fotoaparat da se uslikamo.

 

– A kako je bilo na drugoj Vašoj književnoj promociji?

– Druga je bila 1993. godine. Za roman „Ura, ura, matura“, objavljen kod Slobodana Mašića, dobijem ja diplomu „Politikinog Zabavnika“. I ovde, u Šapcu, Prosvetina knjižara mi upriliči promociju.

Došli su Peca Popović, S. Mašić, Raša Popov. I ponovo mi iz Komiteta izbace sve rokere i pankere iz sale, a došli mladi iz svih okolnih mesta, pa je bilo jadno.

Ali moje kolege iz Radija i TV Šapca kažu klincima da se ne razilaze, već naprave promociju u desku TV, čak zakolju prasence i počaste mlade rokere i punkse.

I tu nas niko nije dirao!

 

– Sada je naredu treća Vaša promocija?

– Da, nekoliko dana kasnije, i ona je bila za „Ura ura matura“, ali u Beogradu, u Prosvetinoj knjižari „Geca Kon“.

Ista ekipa na okupu. Bilo je oko sedamsto mladih iz cele Srbije, pa se u knjižaru ulazilo po pedesetak, te je promocija trajala od 17 časova do 23 časa.

Šef knjižare posle reče klincima da su bili divni i da nisu ukrali nijednu knjigu sa polica i rafova, kao kada je promocija slavnih pisaca, kad dođe elita i sve pokrade.

 

– Promocija No. 4?

– Za knjigu „Ključ od sebe“, o Isidori Sekulić, 2003. go dine dobio sam nagradu NIP „Plavi jahač“ i Isidorine zadužbine u osnivanju, koja je, nažalost, još u osnivanju.

Dali mi praznu Isidorinu svesku, pergament listovi, u zelenom somotu, i sa Isidorinim ugraviranim medaljonom na prednjoj korici.

I imao sam književno veče u Konaku kneginje Ljubice, u Beogradu.

 

– Vaš zaključak na kraju?

– Ne volim promocije jer se tu ne ceni knjiga nego ko je od slavnih ličnosti sa estrade ili iz vlasti došao, koliko je bilo novinara, TV ekipa, koliko se jelo i pilo, i šta su doneli posetioci piscu: viski, džin, cveće, etc.

Tako da ne volim promocije, pa me zato i nema u medijima i novinama, ali nema veze. Klinci, mladi punksi i rokeri, znaju me, pa kada je ekskurzija dođu mi u posetu, i to mi je velika čast.

 

Autor: Zoran Ilić

Related posts

Leave a Comment