Od svih oblika umetnosti, muzika budi najjače impresije. Njoj u tome nekad pomaže i tekst, na čiju se melodiku obraća mnogo pažnje. Međutim, kada je tekst pun simbolike i poetičnosti, melodija se nekako sama uklopi. Još jedna čar simboličnog teksta je ta što se može shvatiti intuitivno. Čovek se može naći u njemu neznajući tačan razlog. A ako se pritom shvati tekst u celini, sa svim simbolima koje sadrži, dobija se osećaj potpune ispunjenosti.
Takav utisak ostavlja i pesma „Šal od svile“, grupe „Haustor“. Tekstopisac je Darko Rundek. Na prvi pogled, pesma je vrlo konfuzna, ali se može tumačiti i kao jedna, za današnje društvo revolucionarna ideja, neophodna za bilo kakav duhovni napredak ličnosti.
„Ja sam bio pogrešan / Kad sam ti stavio ruku na rame / Tamo je držao dugo / I govorio riječi.“ U ovoj, prvoj strofi, držanje ruke na ramenu predstavlja sputavanje i zadržavanje, sprečavanje kretanja napred pričom o već postojećim i utvrđenim stvarima. Nebitno je koje su reči u pitanju – bilo kakav govor je nepotreban.
„Ja sam bio pogrešan / Kad sam tražio da mi kažeš / Koja si strana / Postoje pravila igre / Ti znaš da ne možeš sama.“ U drugoj strofi pesma već nagoveštava ličnu slobodu. Strane ne predstavljaju ništa drugo do pripadanje – u opštem smislu, pripadanje bilo čemu i identifikacija sa bilo kime. Pravila su opšte prihvaćene norme ponašanja i življenja.
„Ispod svih tih zastava / Što vijore svud oko nas / Ne postoji mjesto / Gdje mogla bi stati / Visoko dignuti ruke / I pjevati našu pjesmu.“ Zastave koje se nalaze svuda oko nas su simbol svega čemu se može pripadati i sa čime se može identifikovati. A ličnoj slobodi nije mesto ni pod jednom zastavom, kao ni bilo kojoj pesmi koja govori o istoj.
„Protiv volje umiješan / U staru zavjeru strana / U staru zavjeru nada / Ja sam jednoga dana / Slučajno našao put / Ispod svih tih zastava / Što vijore.“ Svi ljudi su protiv svoje volje došli na ovaj svet i od malena smo „bombardovani“ predrasudama, grupama, ideologijama; ustaljenim stvarima koje niko ne dovodi u pitanje i kojih se ljudi slepo drže. Slučajno naći put ispod svih tih zastava znači oslobođenje i bežanje od svih „serviranih“ stvari, odbacivanje predrasuda. To je put koji svaka ličnost današnjice treba da sledi.
„Kapi s oboda / Sada padaju na uže i „gan“ / Ja sam slobodan.“ Padanje kapi s oboda šešira na uže i pištolj aludira na sliku kauboja, simbol usamljenosti i vlasnika sobode.
„Neka s moga vrata vijori šal od svile.“ Šal od svile simbolizuje konačnu pobedu nad svim „zastavama“; to je venac lične slobode – kruna za svaku ličnost otvorenog uma!
Upravo zbog odbacivanja predrasuda i idejnih ograničenja koja su vrlo zastupljena u modernom društvu, ova pesma je revolucionarna, a njena primena svakog pojedinca ponaosob evolutivno neizbežna.
Autor: Aleksandar Pavlović
