Oznaka: Autor: Dušan Milijić

Mesto Danila Kiša u srpskoj kulutri

Administrator

Danilo Kiš bio je pisac. Iako zvuči previše jednostavno, upravo je to najtačnija definicija, opis i sveobuhvatna odrednica za jednog od najznačajnijih stvaralaca koje je srpska književnost imala. Iz njegovog je pera potekla satirična poema Mansarda, romani Psalam 44, Bašta, pepeo, Peščanik, zbirke pripovedaka Rani jadi, Grobnica za Borisa Davidoviča, Enciklopedija mrtvih, eseji, polemike i intervjui objavljeni u knjigama Po-etika (I–II), Čas anatomije, Homo poeticus, Gorki talog iskustva, drame i scenariji Noć i magla, Papagaj, Drveni sanduk Tomasa Vulfa, Mehanički lavovi, Elektra, nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci, a sem…

Džumbus dubrovačke poezije

Administrator

TURCIZMI U SPEVU DERVIŠ STIJEPA ĐURĐEVIĆA Staroj dubrovačkoj književnosti, kako renesansnoj tako i baroknoj, ne nedostaju dela koji bi i danas izazvala obilje smeha, a u nekim slučajevima i blago čuđenje, tim pre što se pojedina nisu zadržala na nivou komike i ironije, nego su dobro zabrazdila i u polje skarednosti. Petrarkistička lirika, potekla iz renesansne Italije, našla je jakog odjeka među pesnicima renesanse u Dubrovačkoj republici, no docnije je postala predmet neverovatne parodije novih generacija pesnika, stasalih u vreme kada sa Zapada na Jadran prodire jedan potpuno drugačiji i…

Njegoš, „Ilijada“ dalaj-lama – za stub srama!: Zamarajuće meditacije o korektnosti

Administrator

Otkud to da se crnogorski vladika Njegoš, starogrčki spev Ilijada i poglavar tibetanskih budista stavljaju u isti koš? Otuda što bi svaki od tih tradicionalnih pojmova, a sa njima još hiljade drugih, mogao s pravom da se nađe na udaru nekih novih shvatanja, koja se isključivo vezuju za političku korektnost, rodnu ravnopravnost i pozitivnu diskriminaciju – što im automatski daje legitimitet da budu merodavna kad se određuje koja će se istorijska i sociološka kategorija naći na stubu srama. Da krenemo od Njegoša, jer on je već poodavno viđen za tamo,…

Obrenovići u Knjaževcu: Predstava „Villa Sachino“ iz Velike Plane na festivalu PRKOS

Administrator

Knjažev grad ugostio je Obrenoviće! Treće večeri Pozorišne revije kreativnog osmišljavanja sveta, poznatije pod nazivom PRKOS, ljubitelji teatra u Knjaževcu doživeli su jedno osveženje kad je na scenu Doma kulture stupio amaterski ansambl u kostimima i doneo epohu vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. Pošto savremena pozorišta uglavnom obrađuju aktuelne socijalne i političke probleme, stoga se i na PRKOS-u najčešće gledaju takve predstave, pa je već i istorijska tematika sama po sebi bila neuobičajena gledaocima. Predstavu pod nazivom Villa Sachino, koju su u Knjaževcu 29. avgusta 2018. izveli članovi Centra za kulturu…

Reportaža sa Festivala alternativne kulture u Knjaževcu: FAK. – Juuu!!!

Administrator

Ma nema iščuđavanja, manifestacija se zove tako kako se zove: FAK. Skraćeno od? Festival alternativne kulture. Bio je to peti po redu FAK. Оdržan је u Knjaževcu, 21. jula 2018. A na kojoj lokaciji je tačno održan? Kad krenete iz centra Knjaževca prema Zaječaru i čim pređete most na Trgoviškom Timoku, odmah tu sa leve strane ima jedna velika livada (sad je nazivaju stejdž, mada bi tu mogao i amfiteatar da se napravi, samo da se na kosini između puta i livade nameste klupe i stolice) – e tu se…

Krleža, marginalni enciklopedist(a)

Administrator

Goli otok viđen sa Briona   Ako biste da o Golom otoku saznate nešto što, i pored tolikih knjiga o ovom famoznom ostrvu, teško da bilo gde možete pronaći, onda će vam dobro doći zbirka Krležinih komentara pod nazivom Marginalije iz 2011. godine u izdanju beogradskog Službenog glasnika. Delo Miroslava Krleže poslednjih je decenija maltene sklonjeno na margine književnosti i kulture, kao da se zaista ostvarila misao novinara Ratka Mitrovića da je Krleža ništa drugo do „ime koje će vreme istopiti“, ili misao Dobrice Ćosića da će Krležu ubuduće čitati…

„Nemanjići“: Dok Raška piški – Serija iz nužde

Administrator

Stefan se smrzava na snežnoj vetrometini, Vukan traži izgubljenog brata, narod gladuje, freskopisci više ne znaju kog vladara da slikaju a kojeg da brišu, Hilandar je pod latinskom opsadom, zemljom haraju sumnjivi bogumili i krvožedni krstaši… a Raška nonšalantno ide da piški! Ali, o Raškinom nedoličnom i nelogičnom ponašanju biće reči na kraju, nakon što se pozabavimo važnijim stvarima… Nemanjići – rađanje kraljevine bio je serijal u kome smo videli i čuli bukvalno sve, od fizioloških potreba do biblijskih čudesa – a da zapravo nije rečeno ništa… ili bar nije…

Šerbet ili sekira: Pogrešno čitanje Njegoša

Administrator

Nije više nikakvo čudo kad se o Gorskom vijencu vladike Petra II Petrovića Njegoša progovori kao o „genocidnom“ spevu i tvorevini koja je inspirisala čak i najnovije balkanske sukobe, one „pri svršetku“ XX veka. U poslednje vreme je na račun Gorskog vijenca izneseno toliko negativnih ocena da je mnogo čudnije ako se o Njegošu i njegovom najglasovitijem pesničkom delu čuje nešto pohvalno. Takve negativne ocene, međutim, najčešće nisu plod književnih, nego prevashodno političkih i nacionalističkih stavova, mada istini za volju, neretko se i pozitivne ocene Njegoševog rada najpre daju iz…

Zašto Balkan?

Administrator

Čini se da je jugonostalgija ponovo u modi, ali sada u nešto drugačijem vidu koji i nema konkretnog naziva, no mogao bi se obuhvatiti geografskom odrednicom – Balkan. Nedavno je u Beogradu prikazan dokumentarni film Zar nije bolje ovako, koji je plod saradnje mladih ljudi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, okupljenih u udruženje pod nazivom „Balkanac“. Otprilike u isto vreme promovisana je u Sarajevu Deklaracija o zajedničkom jeziku, kojom je grupa lingvista, pisaca i kulturnih radnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske zauzela stav da…

Povodom serije „Senke nad Balkanom“: Jatagan nad „Senkama“

Administrator

Šta bi se još moglo reći o serijalu koji je postao predmet kritika pre nego što se i prva epizoda završila, postoji li jedan segment serije Senke nad Balkanom (RTS, 2017) koji nije detaljno proučen i preispitan – i to u tolikoj meri da bi se posebno moglo govoriti o seriji, a posebno o utiscima publike. Nad serijalom se nadvio jedan oštar jatagan načinjen od mnogobrojnih sitničarija i pikanterija, ali ništa manje nije bilo ni lovorika kojima je ovaj televizijski poduhvat glorifikovan, ponekad možda i preterano. Svoja su mišljenja iznosili…

Socrealizam – propaganda ili, ipak, umetnost

Administrator

Kolona partizana na platnu, kip prkosnog revolucionara, siva betonska višespratnica… Treba li takva ostvarenja danas okarakterisati kao obično propagandno sredstvo jedne prevaziđene ideologije – ili su to ipak umetnička dela koja i dalje zaslužuju svaku pažnju? Kad se govori o umetnosti socijalističke Jugoslavije, obično se polazi od tvrdnje da je režim sputavao svaki slobodniji vid stvaranja, a da je sa druge strane socijalistički realizam bio nametan kao najbolji i takoreći jedini umetnički stil. Iako se radi o predrasudi, takva tvrdnja ipak ima osnova u činjenici da su mnogi vrsni umetnici…