Skenderbeg i Gorski vijenac: tužni izgnanici Njegoševe misli

„Komentar Gorskog vijenca neće biti zadugo u potpunosti dovršen. On će biti stalno proširivan novijim načinom prilaženja tome spevu. Obraćaće se i dalje pažnja tačnom značenju pojedinih reči i rečenica, a otkriće se još poneki neobjašnjeni ili nedovoljno protumačeni stih“. Bilo bi itekako dobro da se pokazala tačnom ova opaska koju je Nikola Banašević naveo u predgovoru izdanja Gorskog vijenca što je priredio za redovno kolo Srpske književne zadruge 1973. godine. Takva konstatacija morala je Banaševiću doći kao logičan zaključak pošto se prethodno uverio koliko se za tumačenja mnogih Njegoševih stihova, čak i…

Njegoševa „Noć skuplja vijeka“ i njena tri paradoksa

Poznato je da su mnogi rukopisi vladike i pesnika Petra II Petrovića Njegoša netragom nestali još za njegova života, a i za dela koja je pesnik stigao da odštampa, sačuvan je srazmerno mali deo rukopisa. Izvestan broj njih ipak je docnije pronađen, ali mnogi tek decenijama nakon vladičine smrti, i to uglavnom u tuđim arhivama i daleko od Njegoševog doma i prestola. Tako je dokument poznat pod nazivom Njegoševa bilježnica postao dostupan javnosti tek sto pet godina nakon pesnikove smrti, a sa njim je prvi put obelodanjen i Njegošev rukopis…

Njegoš, „Ilijada“ dalaj-lama – za stub srama!: Zamarajuće meditacije o korektnosti

Otkud to da se crnogorski vladika Njegoš, starogrčki spev Ilijada i poglavar tibetanskih budista stavljaju u isti koš? Otuda što bi svaki od tih tradicionalnih pojmova, a sa njima još hiljade drugih, mogao s pravom da se nađe na udaru nekih novih shvatanja, koja se isključivo vezuju za političku korektnost, rodnu ravnopravnost i pozitivnu diskriminaciju – što im automatski daje legitimitet da budu merodavna kad se određuje koja će se istorijska i sociološka kategorija naći na stubu srama. Da krenemo od Njegoša, jer on je već poodavno viđen za tamo,…

Šerbet ili sekira: Pogrešno čitanje Njegoša

Nije više nikakvo čudo kad se o Gorskom vijencu vladike Petra II Petrovića Njegoša progovori kao o „genocidnom“ spevu i tvorevini koja je inspirisala čak i najnovije balkanske sukobe, one „pri svršetku“ XX veka. U poslednje vreme je na račun Gorskog vijenca izneseno toliko negativnih ocena da je mnogo čudnije ako se o Njegošu i njegovom najglasovitijem pesničkom delu čuje nešto pohvalno. Takve negativne ocene, međutim, najčešće nisu plod književnih, nego prevashodno političkih i nacionalističkih stavova, mada istini za volju, neretko se i pozitivne ocene Njegoševog rada najpre daju iz…