Oznaka: Autor: Bojana Matić

Poezija: Treptaj

Administrator

Stoji tu minutima. Možda čak i satima. Vekovima. Ne zna… To se dogodi kada se nađeš naspram nečeg toliko veličanstvenog da vreme naprosto izgubi svoju vrednost. Život oko nje teče. Ljudi hodaju. Razgovaraju. Smeju se. Ali ona nije tu, samo njena ljuštura koja joj ne dozvoljava da se razlije. Jednim malenim delom svoga uma prepoznaje zvuk kristala i komešanje skupog vina. U pozadini čuje Betovena. Ili je to ipak Mocart? Nekada je volela klasičnu muziku. Nekada je volela klasičnu sebe. A sada… Izbegava da trepne da ne bi propustila nijedan…

Proza: ***

Administrator

I… zapita se ponekad. Da li negde tamo napolju diše još neko čija duša pulsira poput njene? Čije misli i srce, svaka pora, žude za istim zalaskom sunca. Pati li, nesvesno, zbog njenog bola, raduje li se kišnim kapima kao ona? Oseća li miris stare knjige kao deo svog bića? Voli li zalutalu mrlju od kafe na iskrzanom parčetu papira, kao što voli i svoje pege na nosu? Da li čuje one iste gromove koji joj, katkad, prostruje kroz žile i nestanu u bezdan? Potreban joj je neko sličan njoj.…

Proza: Iskra

Administrator

Ti. Ja. Posedujemo sve ono što je očajnički potrebno onom drugom. Ali… vrlo često ni ne znamo šta nam je potrebno dok to ne dobijemo. A onda se, tako iznenada, zapitamo kako smo toliko dugo ziveli bez prisustva tog nečeg. Ili nekog. Bez sebe. U telu neznanca. Samo naizgled nepoznatog. Poznajemo se mi isuviše dobro. Osećamo se. Naše duše su se hiljadama godina ranije milovale. I dalje se miluju. Tamo negde u paralelnoj galaksiji. Kikoću se kao nekakvi školarci. Prsti im se dodiruju. Koža pucketa. Usne stapaju. Tako valjda nastaje…