Zadesilo se da sam bila u HR kad je počeo dan za 10, to je dan kada su filmovi, grickalice i sokovi 10 kuna, iskoristila sam priliku i sa sestrom u CineStaru u Portanovi pogledala ovaj genijalni crtić (inače postoji i kod nas takav dan – održava se u CineStaru u tržnom centru BIG, karta je 160 dinara). Tog dana bus koji je vodio do Portanove bio je krcat, pribili smo se jedni uz druge kao sardine. Velika pometnja se pravila oko filma „Gradovi na papiru“ i crtaća „Malci“ (to je isto sjajna priča). Računale smo da će, pošto svi idu na te projekcije, verovatno ovde biti manja gužva, ali desio se veliki preokret. Stajale smo u redu ispred prepunih pultova. Da ne bih promašila ime filma poslala sam sestru po karte, nekako sam se zaplela s onim „Izvrnuto obrnuto“(kako se kod njih crtić zove), a onda je moja ćurka galantno rekla da joj trebaju dve karte za crtani „U mojoj glavi“ Jedva smo našle našle karte, sedele smo odvojeno. Crtani je je genijalan da ne dužim više. Nadam se da ću uspeti da vam prenesem bar delić atmosfere.
Iako na prvi pogled izgleda kao običan crtać, priča je zapravo mnogo dublja – govori o pet osećanja koja se kriju u svakom od nas i koja se menjaju kada mi odrastamo, o stvarima koje su nam nekada bile drage, o stvarima koje smo prerasli, ali će uvek biti deo nas, o našim strahovima o stvarima koje nas ljute, koje nas čine srećnim , ali i tužnim. O odnosu nas kao dece, ali i odraslih i životnim situacijama u kojim ćemo ispoljiti osećanja kao štit, budeći ono najgore ili najbolje u sebi.
Rajli je jedanaestogodišnja devojčica koja živi mirnim životom u Minesoti okružena porodicom i prijateljima, igra hokej, a za njeno bezbrižno detinjstvo brinu pet osećanja. Sreća koja se uvek trudi da Rajli bude srećna, Strah da uvek bude bezbedna, Gađenje da se ne otruje fizički i društveno, Bes se stara da sve uvek bude pošteno, a Tuga, pa Sreća se trudi da Tugu što više udalji iz Rajlinog života dajući joj da sedi u krugu ili čita razne priručnike. U kontrolnom centru dolazi do nezgode kad se Tuga i Sreća posvađaju, a matična sećanja postanu plava i razlete se po njemu. Sreća i Tuga nestanu i to u trenutku kada Rajlin savršeni svet počne da se ruši – roditelji joj saopštavaju da se sele iz Minesote. Strah , Bes i Gađenje preuzimaju posao Sreće, ali sa svojim jakim temperamentom samo će pogoršati stvari.
Uskoro će se Rajli suočiti sa novim životnim izazovima – novom kućom, novom školom, drugarima. Počeće ceo život ispočetka , ali otkako su Sreća i Tuga napustile njen život stvari ne idu tako glatko. Nova kuća je jeziva, stvari još nisu stigle, u okolnim restoranima sve je u znaku brokolija, a najgore tek dolazi – njena bivša najbolja drugarica našla je novu najbolju drugaricu. Ovo je kap koja je prelila čašu. Njena osećanja su pomešana, u novoj školi je grozno, čak se i rasplakala prvi dan dok je pričala nostalgično o Minesoti. Nevolje bivaju sve veće, a Sreća i Tuga pokušavaju da se vrate i preuzmu kontrolu nad kontrolnim centrom.
Postavlja se pitanje da li će uspeti stići na vreme i spreče Bes, Gađenje i Strah da još više pogoršaju situaciju. Sreća je Tugu zatrpavala raznim dosadnim priručnicima, pa zna put za povratak. Po prvi put u životu Sreća shvata pravo značenje Tuge. Ona u stvari dolazi posle Tuge, da nema Tuge ne bi postojla ni ona. Jedna bez druge ne idu. Najbolje stvari dešavaju se kad se udruže. Bes, Gađenje i Strah veruju da će sve biti u redu, ako odu na mesto gde su bili srećni i kuju plan da se vrate u Minesotu. Ali da li je u Minesoti prava sreća? Ako uzmemo da Rajli tamo više nema dom, ni mesto u hokejaškom timu, ni svoje roditelje. Da li će Sreća i Tuga povratiti svoje mesto u Rajlinim sećanjima? Da li će Rajli uspeti da pronađe svoju sreću u San Francisku? I šta će se desiti kad Rajli napuni dvanaest godina? To se još ne zna zasigurno, ali će je njena osećanja odvesi u još jednu predivnu avanturu. A šta se krije u vašoj glavi?
Teško mi je da izdvojim omiljenog lika jer je svaki poseban na svoj način. Sreća zbog svoje harizme kojom obasipa sve oko sebe, nekad čak i previše. Strah zbog svoje paranoje. Bes zbog one svoje ljute face i plamena koji mu izbija kad se naljuti. Gađenje zbog svoje elegancije i grimase kad vidi nešto odvratno. Tuga zbog svoje hronične depresije.
Tuga me podseća na neke predstavnike mlade populacije koja je stalno depresivna i kojoj se ništa ne da. Posebno zbog replike: „Previše sam depresivna da bi hodala“, a potom pruža nogicu Sreći da je vuče. Sreća podseća nekad na mene kad imam višak pozitivne energije i kad sam hiperaktivna u kuvanju, šetanju, čišćenju kuće. A Tuga podseća na moju sestru kojoj ti zadaci teško padaju ili obrnuto zavisi od dana. Sreća bi menjala svet, a Tuga bi se pomirila sa onim što već postoji.
Beleške strastvenog čitoholičara i filmoljupca
Autor: Mima Ryan
