Proza: Srećna žena

Ti si slika i prilika savršene žene. Obrazovana si, rečita, duhovita i uvek nasmejana. Taj osmeh nosiš kao bundu. Kao čizme, haljinu, šminku ili rukavice. Kao sliku koju si o sebi naslikala. Nikad ne izlaziš iz kuće pre šminkanja, antidepresiva i kafe. Nikad ne bi priznala da imaš te rituale. Naglašavaš svoju sreću pred svima, uvek, uvek. „Srećna sam…“ „Ja sam stvarno ispunjena žena. Srećna sam u svojoj koži“ – Govoriš to naglašavajući reč; „srećna“ Kao mantra, kao bunda, kao šminka i ta sreća te prati kao tvoja slika. Kao osmeh od kojeg ti se koče mišići. Kao držanje za ruke s njim.

Kao slika koju pružaš ljudima, sve te guši. Kao buket crvenih ruža vazduh se na tvojim usnama suši. Kao da ćeš sebe ubediti kad budeš pogledala slike. Kao da ćeš sebe ubediti dok budeš slušala kako pričaš o sreći. Kao da će ona postati stvarna, kao da te čeka iza ugla. Kao da nećeš umorna od pretvaranja tu haljinu samo baciti na stolicu večeras. Kao da nećeš popiti dozu koju si sama sebi odredila iako nisi medicinu završila. Kao da su srećni svi, pa moraš biti i ti.

Danas je postalo normalno maštati o sreći, čekati da se pojavi iza nekog ugla i izgubiti kontakt s realnošću. Danas je postala normalna gluma. Stopila si se s tim kao da sve savršeno mora izgledati. Slikanje za društvene mreže. Priče za rođake, prijatelje… Priče za malu decu u svetu odraslih. Ako si tužna – Dosadna si, naivna, glupa. Ako se plašiš – Nemaš snage, slaba si. Ako piješ lekove – Ne znaš sama sa sobom da se nosiš, luda si. Ako si srećna – Poželjna si. Sve si to naučila, zato si „srećna“ postala i nije bitno kakva je ta sreća.

Nije bitno da li lažeš čim pokažeš izbeljene, savršene zube. Nije bitno da li bežiš od istine. Nije bitno da li glumiš sebi i drugima. Nije bitno što te vara, to niko ne zna. Nije bitno što zaspiš čim legneš pored njega. Nije bitno što te nekad udari. Nije bitno što si svoju dozu popila. Bitno je da si šminkom lice sakrila. Bitno je da si bundom sve zasenila. Bitno je da si nogama prisutne opčinila. Bitno je da si se non-stop smejala. Bitno je da si o svojoj sreći pričala. Bitno je da si ih ubedila, jer možda ćeš i onu pravu sebe ubediti nekada!

 

Autorka: Milica Janković

Foto-izvor: Pablo Pikaso „Žena koja plače“

Related posts

Leave a Comment