Može delovati čudno što roman o poslednjim danima Če Gevare počinje rečenicom: „Vinuo sam se u nebo“ – s obzirom na ideologiju koju je čuveni Komandante zastupao, za koju se borio i čijim je pripadnicima još uvek nepresušna inspiracija. Međutim, ako komunizam, ateizam, anarhizam, antiimperijalizam i svetska revolucija imaju svoje vrhovno božanstvo koje je nakon fizičke smrti tek počelo da živi – onda je to Če Gevara. Argentinac špansko-irskog porekla, doktor Ernesto Gevara de la Serna, kubanski ministar i ambasador, nadnacionalni latinoamerički gerilac, najpoznatiji po svom gvatemalskom nadimku Če, sada…
Danas se udaje. Osmijeh s kojim se probudila svjedočio je da se danas udaje za Josipa. Iako se probudila rano, kućom je već vladala užurbanost. Čula je majku kako prigovara ocu što još nije izveo konje. Dok se umivala, pomisli kako to da još nema Borke. Njih dvije su bile najbolje prijateljice od kad znaju za sebe. I opet je probode žalost, što joj ona ne može biti kuma. – A što ćeš dijete, druga vjera je druga vjera. Majka će, kad joj se požalila. – Pa zašto majko, Bog…
„Pisac živi tako što piše. To je jedino njegovo postojanje. I dobri i manje dobri i loši pisci žive tako što pišu.“ „Književnost je pričala o svetu. A onda je ojačala i odlučila da postane svet za sebe bez obzira šta priča.“ Sve je veća verovatnoća da su tačna prepričavanja o tome kako nam je kultura u sunovratu. Zapećku. Da nije npr. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i poneke prestižne nagrade, o kulturi će se, ako se nastavi sa ovakvim „tretiranjem“ govoriti kao o osuđeniku na propast. O knjigama kao lučnošama…
Oreol tuge,aura nostalgije.Ne gasi svetlokad više nema suzaza plameni dijalog. Nešto mistično, sumrak u tvome oku. Tako dug pogled, što čezne da pohodi kraljevstvo na obali. Te uspomene, predugi hod ka sreći. Često se pitam šta si tad osetila, tu gde ništa ne boli. Autor: Milan Drašković Izvor: Pinterest
Ne mogu svi biti nežna ruka glas koji te grli, iskidane stranice u kičmi knjige ipak te pitaju kako si, inače mada spavaš i to nisu klice što bude znaš da te ne održava misao o nedelji probudićeš se ako otkriješ da je poštar namerno zakasnio i da više nije bitno ko koga čeka jer istok nije dovoljno istok dok ne shvatiš najviše je polarni medved svetlo na ekranu kada ga isključiš i znaš ipak je tu zar si se ikada i pitao. Autorka: Ivana Pantelić
Postojala je i postoji među piscima tedencija da odbijaju da se definišu, da ne pristaju na klasifikacije, i da često ih sa prezirom odbacuju. Svaka podela za njih je neprirodna i nepotrebna. Pisci i njihova dela pripadaju svakom pojedincu koji ih čita u bilo kom trenutku, u srednjem, XVIII ili XX veku. Ko je taj kome imamo da zahvalimo za ovakve vrednosti ko je div na čijim ramenima stoje moderni pesnici i pisci kakvima ih danas poznajemo i kako smo došli do etikete humanista? Petrarka se, kao začetnik humanizma, odvojio…
Htjela je odrezati kosu i baciti vlasi niz potok niz vjetar niz Mliječnu stazu, negdje gdje se ostvaruju snovi i gdje živi san što ga čovjek ima. Htjela je baciti sa sebe haljinu što joj se zapliće oko nogu dok trči svojim stazama o kojima nitko ništa ne zna, i skinuti sa sebe nakit što joj zapinje za grane dok se penje prema vrhu za kojeg nikog nije briga. Htjela je više od svega, više od svega je htjela imati snažne ruke i njima voditi ratove, i boriti se za…
PORTRET INTRO: PART ONE Oduvek sam bio buntovnik . U svetu perfidnih laži, licemerja, mržnje, sujete, zlobe i iskrivljenih vrednosti, borba za sopstveni identitet, istinu, pravdu i parče slobodnog neba nametali su mi se od prvih trenutaka života. Spontanost slobodnog življenja, kao i neprihvatanje suludih ideologija i demagogija, uz odbacivanje lažnog sjaja i robovanja materijalističkim ispraznostima činili su mi se esencijalnim ciljevima života. Otpor usmeren ka kandžama Establišmenta i odbacivanje normi sveprisutnog Sistema bivali su pravim lajt motivom neukrotivih dana i noći … INTRO: PART TWO ,,Odbojna mi je bila…
Neshvaćena i otuđena, ne svojom voljom, stvaralaški podstaknuta, po nekima promiskuitetna ili lezbejski nastrojena, kreativna, inovativna. Čista aristokratija misli i boemija dela. U tihom svetu svojih sopstvenih maštanja, na dalekom horizontu, samo njoj bliskog života, neslućenih mogućnosti i sasvim stranih ljudi oko sebe, ona stvara i to lako radi. Stvaralaštvo i kreativnost su njen beg od stvarnosti, od mediokritetskog okruženja, od pogleda. Ljudi, masa, odnos ka njoj nisu bitni…Ona stvara i l`art pour art-izam je milje u kome joj prolaze dani. Okružena je ljubavnicima i ljubavnicama, prate je blaže ili…
NADA I NIŠTA Trag postojanja Zaboravljeni jedini grad Uspomena odrastanja Nada i ništa Zatvorena vrata Hladnoća neizvesnosti Nada (da je) prolaznost Surova tišina Težina Čekanje Stvarnost Poziv Nekoliko uobičajenih rečenica Ništa (je) tišina NADA Sanjivi zidovi Samotnjačke ćelije Talože ustajalu samoću Sanjaju zaboravljenu slobodu Autorka: Dajana Đurić Foto-izvor: Pinterest
