Oreol tuge,aura nostalgije.Ne gasi svetlokad više nema suzaza plameni dijalog. Nešto mistično, sumrak u tvome oku. Tako dug pogled, što čezne da pohodi kraljevstvo na obali. Te uspomene, predugi hod ka sreći. Često se pitam šta si tad osetila, tu gde ništa ne boli. Autor: Milan Drašković Izvor: Pinterest
Poezija: Uspomene
