Grlo zakopčaj na poslednje dugme.
Zavrni rukave na ćebetu,
i potuci se sa jastukom.
U šerpu ubaci malo groždja,
stranice neke knjige,
i ispod kreveta onaj moj kez
i buđave brige.
Nek baci ključ
Ispred brave nema nikog
Pa promešaj
I pomešaj kartu za pozoriste
sa peronskom kartom.
I džedži pola noći, a celo jutro uspavaj.
Umotaj u šal prvo „izvini što kasnim“
i naparfemiši dlanove, tremom
Duni glasno svoj glas
U horizont koji aplaudira
i ponegde kaplje
(i ne samo tad.)
Autor: Miloš Janjić
